Свим општинама, а посебно оним најугроженијим, је неопходно омогућити приступ средствима за опоравак након пандемије да би се побољшала отпорност њихове општинске инфраструктуре и подстакао правичан, зелени и одрживи опоравак, jавља PR Centar.
То је саопштено у току другог дијела конференције „Извори финансирања зелене и дигиталне транзиције и унапређења инфраструктуре сјеверног региона Црне Горе“, коју је организовао Инвестиционо- развојни фонд (ИРФ) у Колашину.
У току панела „Међународни извори финансирања ИРФ-а у функцији одрживог развоја локалних заједница“ потпредсједница Европске инвестиционе банке (ЕИБ) Лјиљана Павлова, казала је да су Европска унија и ЕИБ припремиле значајан пакет подршке за трансформацију привреде региона Западног Балкана у карбонски неутралну, иновативну и конкурентну економију.
-Овај Економско-инвестициони план нуди девет милијарди еура у грантовима и 20 милијарди еура инвестиција за реформе у области климатских промјена, контроле загађења, заштите природе и биодиверзитета, регионалне интеграције, као и техничку помоћ за њихову припрему- навела је Павлова.
Према њеним ријечима, као лојалан партнер Западног Балкана, са преко 40 година пословања и близу десет милијарди еура улагања до сада, ЕИБ је спремна да подржи зелени и дигитални опоравак региона од пандемије.
-Са Европском комисијом и Економско-инвестиционим планом усвојеним 2020. године, Банка је већ ангажовала своју техничку и финансијску подршку како би убрзала зелену и дигиталну транзицију региона и развој приватног сектора, који је најтеже погођен пандемијом. Истовремено, треба да наставимо са нашом подршком реконструкцији виталне инфраструктуре, на примјер болница, жељезнице, постројења за водоснабдијевање и школа. Јачање и трансформација свих сектора ће их учинити отпорнима на будуће кризе- рекла је Павлова.
Истакла је да је ЕИБ поуздан и дугогодишњи партнер Црне Горе и један од највећих мултилатералних инвеститора у земљи са близу милијарду еура уложених у све секторе црногорске привреде.
-Улагања ЕИБ-а су, само од 2009. године, помогла да се подржи отварање близу 40 хиљада радних мјеста за грађане Црне Горе, што представља скоро укупан број становника града Бара. Поред тога, ЕИБ је уложила више од 250 милиона еура у развој саобраћајне инфраструктуре, укључујући изградњу модерне жељезничке и путне мреже. Такође смо, захваљујући пројектима водовода и канализације које смо подржали, дали допринос побољшању приступа питкој води и санитарним услугама за људе широм Црне Горе- навела је Павлова, подсјећајући да је ЕИБ финансирала изградњу и реновирање школских објеката и вртића у Подгорици и још девет општина широм земље.
Казала је да су прошле седмице, као наставак наше добре сарадње са ИРФ-ом, још једном потврдили снажну подршку зеленом опоравку Црне Горе од пандемије ковида 19 и то потписивањем кредита од 50 милиона еура.
-Нови кредит ће подржати бржи опоравак локалне економије и помоћи у увођењу енергетски ефикасних пракси у мала предузећа у земљи. ЕИБ планира да у будућности повећа своју подршку и улагање у рјешења за одрживу мобилност која су климатски прихватљива и енергетски ефикасна, као што су жељезница, пловни путеви и градски превоз. Такође планирамо да финансирамо нове пројекте из области здравствене заштите, климатских акција и саобраћаја у Црној Гори-рекла је Павлова.
Генерални секретар Заједничке иницијативе за финансије (СГФИЦС) и замјеник извршног директора, Француска развојна агенција (АФД) Адама Марико, казао је да су са ИРФ удружили снаге како би олакшали инвестиције за снажан позитиван еколошки и друштвени утицај.
-Подржавамо визију ИРФ за повећање зеленог финансирања у Црној Гори. Ово снажно стратешко и оперативно партнерство је материјализовано 21. априла ове године, кроз два споразума о финансирању које су потписале наше двије институције. Наведени споразуми су комбинација кредитне линије од 50 милиона еура и гранта од 400.000 еура за техничку сарадњу, као дијела четворогодишњег програма подршке и промоције зелених и климатских инвестиционих пројеката које реализују црногорска мала и средња предузећа и општине- навео је Марико.
Појаснио је да програм има за циљ да допринесе већем броју нових зелених и друштвених пројеката који подржавају одрживи економски опоравак после пандемије КОВИД 19 у најосјетљивијим регионима земље.
-Програм, такође, промовише уравнотежен територијални развој, кроз посебне шеме подршке за предузетнике. Заједничка активност са ИРФ ће омогућити развој и пласирање низа нових зелених и одрживих финансијских производа са конкретним циљем подршке Црној Гори на њеном путу ка интегрисању у ЕУ-истакао је Марико.
Вицегувернер Развојне банке Савјета Европе (ЦЕБ), Томаш Бочек, истакао је да зелена транзиција и зелени раст представљају изазове зато што је ријеч о међусекторским јавним политикама из области животне средине, економије и социјалне инклузије.
-Оваква транзиција захтијева холистичке интервенције у енергетским и водоводним мрежама, саобраћају и мобилности, циркуларној економији, образовању, здравству, итд. А пошто су градови и општине на првој линији климатских промјена, јер имају кључну улогу у побољшању услова живота својих грађана и подстицању одрживог и инклузивног раста, наши напори могу довести до трајног напретка само кроз апсолутну укљученост и посвећеност општина- рекао је Бочек.
Оцијенио је да је већа вјероватноћа да ће управо пакет општинских јавних политика прије омогућити зелену транзицију него шири економски приступ.
-Не можемо занемарити утицај таквог пакета на отварање нових радних мјеста, економску привлачност и еколошке квалитете општина. Општине би могле овај процес да започну тако што би у овој фази тражиле одговоре на одређена важна питања: која врста инструмената економске политике и програмских активности би могла да буде успјешнија у постизању зеленог раста у Црној Гори? Како се може обезбиједити кохерентност јавних политика која ће омогућити синергију на општинском нивоу?-сматра Бочек.
Подсјетио је да ИРФ има кључну улогу у спровођењу програма Владе Црне Горе чији је циљ рјешавање економских и регионалних неједнакости у земљи.
-А његов мандат да омогући „зелени и инклузивни раст“ додатно оснажује његово лидерство у промовисању и спровођењу стратегије зеленог раста земље. ЦЕБ изражава задовољство наставком сарадње са Инвестиционо-развојним фондом Црне Горе у виду новог кредита од 30 милиона еура за који се очекује да ће омогућити више од 60 милиона еура инвестиција у социјално укључивање и инфраструктуру у више црногорских општина- навео је Бочек.
Појаснио је да се циљ кредита да се побољшају услови живота и смање регионалне неједнакости у Црној Гори и то кроз финансирање приоритета када су у питању инвестиције у друштвену инфраструктуру у општинама у којима је присутан слабији ниво услуга.
-Кредитом ће се, такође, подржати економски опоравак од пандемије на начин што ће се општинама обезбиједити финансијска средства за спречавање даљег смањења локалних прихода као посљедице економског утицаја пандемије ковид 19. Очекује се да ће кредит, кроз компоненту о заштити животне средине, донијети значајне директне користи за животну средину- додао је Бочек.
Током сесије „Циљеви и нова правила подршке ЕУ кроз инструмент ИПА ИИИ (2021-2027)“ замјеник главне преговарачице за фондове ЕУ Бојан Вујовић, казао је да Црна Гора користи у просјеку, кроз главни дио ИПА програма, око 40 милиона еура на годишњем нивоу за различите пројекте, који су прије свега усмјерени на процес приступања.
Појаснио је да ће нова генерација ИПА ИИИ инструмента подржати демократску, нормативну и социо-економску трансформацију Црне Горе на путу приступања ЕУ.
-Циљ ИПА ИИИ финансијске подршке је да обезбједи релевантност, стратешки значај и зрелост предложених пројеката, сходно правилима која важе у државама чланицама ЕУ приликом коришћења Европских структурних и инвестиционих фондова. Црна Гора ће кроз нова правила која важе за Ипу ИИИ осигурати бољу координацију фондова ЕУ што је од суштинског значаја за ефикасно коришћење доступних средстава и од посебне важности за општине- истакао је Вујовић.
Руководилац Сектора за сарадњу у Делегацији Европске уније у Црној Гори Ингве Енгстром, рекао је да ЕУ жели да подржи веће и стратешке инвестиције које доприносе расту и одрживом развоју државе.
-Инвестиције су важан сегмент. Желимо да се оне реализују брже- истакао је Енегстром.
Оцијенио је да су добро планирање и имплементација, као и препознавање гдје су технички, административни и законодавни проблеми, кључни за брзу и ефикасну реалзацију пројеката.
Генерална директорица Директората за локалну самоуправу и привредна друштва у већинском власништву државе у Министарству финансија и социјалног старања, Снежана Мугоша, говорећи о Капиталном буџету и финансирању капиталних пројеката општина, казала је да је равномјеран регионални развој један од стубова друштвено-економског развоја, прије свега и Црне Горе.
-Опредјеливши се за регионалну политику засновану на принципу одоздо на горе, Влада третира јединице локалне самоуправе као главне актере развоја у намјери да локалне потребе нађу своје мјесто међу приоритетима на националном новоу, док локалне самоуправе преузимају одговорност за политику локалног економског развоја- истакла је Мугоша.
Према њеним ријечима, стратешко планирање развоја је веома важан сегмент локалне политике.
-Вођење политике локалног економског развоја подразумијева подстицање развоја друштва, продубљивањем сарадње са свим актерима привредног развоја на локалном нивоу, идентификовањем како свих ресурса и потенцијала тако и проблема са којима се суочава заједница, привлачење инвестиција и проналажење финансијских средстава за реализацију планираних пројеката-рекла је Мугоша.
Руководилац Службе за кредите и гаранције, Ђуро Кажић, казао је ИРФ препознао важност зелене и дигиталне трансформације.
-Међутим, иако је направљен озбиљан корак у имплементацији свих тих циљева, морам рећи да су грантови само један у низу корака које је потребно испунити да бисмо дошли до коначног циља. Јефтина средства која ће пласирати ИРФ у наредном периоду, бесповратна средстава и грантови које имамо на располагању од наших међународних партнера не значе много уколико немамо здравих пројеката и добру и интензивну сарадњу са локалним самоуправама- навео је Кажић.
Истакао је да је ИРФ у фази креирања кредитне подршке за 2022. годину, наводећи да ће она бити интензивнија него што је била ове године.
Руководитељка Службе за планирање, анализу, извјештавање и међународну сарадњу Ана Цмиљанић, рекла је да је ИРФ фокусиран на економске активности које као такве доприносе ублажавању ефеката климатских промјена и прилагођавању климатским промјенама.
-Кад су у питању општине, то су пројекти који се односе на заштиту водних ресурса, циркуларна економија, спрјечавање настанка отпада и његова рециклажа, спрјечавање загађења ваздуха и његова контрола, заштита еко система и очување биодиверзитета- навела је Цмиљанић.
Конференција се организује уз подршку Делегације ЕУ у Црној Гори и Канцеларије за европске интеграције у хибридном формату, а биће настављена сјутра.
