Интерном анализом започетом и спроведеном одмах након ступања на дужност директора Управе за шуме Срђана Пејовића утврђено је забрињавајуће стање успјешности пошумљавања у периоду од последње двије деценије.
- Резултат спроведене анализе показује да је површина вјештачки подигнутих шума 2020. године мања него 2000. године, иако је за потребе пошумљавања у претходних 20 година Црна Гора из буџета издвојила чак 11.595.668 еура, за потребе садње 21.473.460 комада садница. Конкретно, 2000. године површина вјештачки подигнутих шума била је 6.358 хектара. Пројектовано и очекивано стање за 2020. годину било је 1.3875 хектара. Иако је за те потребе уложено огроман новац, више од 11 милиона еура, стање успјешности пошумљавања је 5.389 хектара, што је, дакле, мање него прије 20 година. Биланс је поражавајући: успјех пошумљавања је око 7 одст- навео је Пејовић.
У годишњим извјештајима Управе за шуме нису приказиване површине подигнутих шума, већ само количина утрошених садница.
- Такође, контрола успјеха пошумљавања послије једне вегетационе сезоне није рађена, што је била обавеза с обзиром на велика уложена средства. У том случају би се и разлози неуспјеха пошумљавања могли лакше утврдити и отклонити у будућим радовима, а све у интересу очувања нашег шумског богатства- истакао је он.
Како наводи, шта је узрок овом „црном“ и са више аспеката сумњивом билансу, Управа за шуме, али и други надлежни органи утврђиваће у наредном периоду.
- Наравно да, са аспекта струке, увијек постоје објективни разлози слабијих резултата, али овако алармантни подаци су више него забрињавајући. Након урађене анализе, уочава се специфичан начин рада по систему „забоди садницу и бјежи“. Очигледно да је било мање важно или потпуно неважно шта ће са садницом бити, а најважније јавности саопштити да је посађено толико и толико садница- саопштио је Пејовић.
Истиче да на основу анализираних података јасно је да је ријеч о поразу шумарске струке, поразу управљања шумама од стране надлежних огана и доказ да је садашњи начин организације газдовања шумама, који се нигдје у региону и Европи не примјењује, пропали пројекат.
- Због генералне стратегије газдовања шумама, видљиве и у анализираном начину пошумљавања, задатак нове управе Управе за шуме и мој лично, али и осталих надлежних институција, биће промјена концепта газдовања шумама и напокон домаћински однос према нашем шумском благу, без привилегованих и повлашћених- закључује он.
