Привредници сматрају да Правилник о програму обуке за стицање основних знања о личној хигијени и мјерама заштите од заразних болести представља бизнис баријеру и непланирани трошак који кумулативно износи више од милиона еура. Зато позивају да се измијени или одложи примјена Правилника у години коју карактерише неизвјесност проузрокована ковидом и кризом усљед рата у Украјини. Представници пословне заједнице истичу да је заштита здравља грађана на првом мјесту, те да је свака едукација запослених у том смислу афирмативна, али да у ери дигитализације регулативу треба спроводити на најједноставнији начин и уз најмање трошкова.
У Привредној комори Црне Горе 7. априла је о овом акту организован састанак са представницима Института за јавно здравље, Министарства здравља, Министарства економског развоја и Управе за инспекцијске послове.
Правилник прописује програм обуке за стицање основних знања о личној хигијени и мјерама заштите од заразних болести запослених који раде на пословима из дјелатности у објектима под санитарним надзором, те рукују храном у свим фазама њене производње, прераде и дистрибуције. Правилник дакле обухвата објекте гдје се производи и рукује храном те она услужује, затим трговине, козметичке салоне, јавно водоснабдијвање.
Све обуке спроводи Институт за јавно здравље, а трошкови едукације, за које је прописано да сноси послодавац, износе 35 еура по запосленом који посједује санитарну књижицу, укључујући и сезонске раднике. Едукација је прописана чл. 23 Закона о заштити од заразних болести, а прекршајне мјере су прописане у износу од 1.500 до 20.000 еура. Ова едукација не искључује трошкове издавања санитарне књижице и љекарских прегледа.
Привредници као баријеру виде наведене трошкове едукације, јер представљају велики износ непланираних издатака за ову годину, који се морају одмах уплатити. Истичу да се, на примјер, за веће хотелске групације они крећу око 14.000 еура. У прехрамбеним трговинским ланцима око 80% запослених има санитарну књижицу, тако да ће за један од већих ланаца трошкови за обуке 1.300 запослених са санитарном књижицом издвојити 45.500 еура. Ако се додају запослени у прерађивачкој индустрији у пољопривреди (неки већи прехрамбени произвођачи би требали издвојити И до 52-000 еура), долази се до цифре од најмање 30.000 запослених, потенцијалних полазника обуке, на основу којих послодавци треба унапријед да уплате 1.050.000 еура на жиро рачун Института за јавно здравље.
Привредници приликом попуњавања захтјева за едукацију, морају да приложе уплатницу на којој је унапријед уплаћен износ трошка обуке за све пријављене запослене. На састанку је указано на то да ће захтјев за пријаву на едукацију бити доказ да привредник није у прекршају. Ово значи да су привредници дужни да одмах уплате трошкове едукације за све запослене иако обука није одржана и не знајући се када ће доћи на ред да је похађају И да ли ће пријављени запослени уопште радити код тог послодавца.
За њих су упитни и вријеме и динамика одржавања обука обзиром на ограничене капацитете Института за јавно здравље када је у питању број упослених у овој институцији. Ово је посебно важно у вријеме припреме и одржавања саме сезоне, због хроничног недостатка радне снаге, па ће бити проблем одвојити вријеме за полазнике обуке које трају 16 сати.
Сертификат који се добија након обуке гласи и на послодавца и на запослене и имаће QР код који ће онемогућити његове злоупотребе. Постављано је питање да ли због интензивне флуктуације сезонских радника други послодавац треба да плаћа обуку раднику који ће можда напустити посао.
На састанку је, као једно од рјешења, привреда кандидовала могућност да се уведе институт тзв. одговорног лица које би било дужно да одслуша обуку, можда и да положи тест и да стечена знања пренесе запосленима у предузећу. О томе би био дужан да води уредну евиденцију, кад је, коме, на које теме држао предавање. Као једно од рјешење се предложило и организација онлине обука, чиме би се значајно смањили трошкови едукације. Привредна комора је понудила своје капацитете за реализацију оваквих обука и снимање туторијала.
Привредници су указали и да је неопходно да се узме у обзир то да бројни привредници послују са храном у складу са ХАЦЦП системом и поштујући стандарде квалитета, и да је за остале привреднике на снази Водич за добру хигијенску праксу у пословању са храном који је урађен на основу Закона о безбиједности хране. Такође је констатовано да је у Правилнику било потребно направити изузеће за лица која су завршила средњошколско стручно образовање у програмима образовања за прехрамбено-прерађивачка занимања и угоститељска занимања, јер се сматра да они имају усвојена потребна знања за рад у свим дјелатностима које покрива наведени Правилник.
На састанку је предложено да се формира радна група која ће унаприједити Правилник како би се осигурала његова несметана примјена у пракси И пруже сугестије у вези измјене члана 23. Закона о заштити од заразних болести. Министарство здравља узеће у обзир све примједбе и сугестије и размотрити могућности да се измјени поменута регулатива у мјери могућег. Закључци са састанка биће достављени надлежним институцијама.
У раду састанка којим је модерирала секретарка Одбора туризма и угоститељства САЊА МАРКОВИћ, учествовали су, поред привредника из сектора туризма и угоститељства, пољопривреде и прехрамбене индустрије, те трговине, државна секретарка Министарства здравља Роса Булатовић, представници Института за јавно здравље др Зорица Ђорђевић и Синиша Ковачевић, Министарства економског развоја Данијела Шуковић и Управе за инспекцијске послове Вишња Орбан.
