Покренути процеси у оквиру Додатног протокола 6 ће, како се очекује, креирати боље интегрисано регионално тржиште услуга и успоставити ближе везе са ЕУ, оцијенио је потпредсједник Привредне коморе (ПКЦГ), Павле Д. Радовановић.
Он је на хибридној радионици на тему Услужни сектор и ЦЕФТА: Шта предвиђа ЦЕФТА Додатни протокол 6 о трговини услугама, казао да је увођењем јединствених правила и процедура у ЦЕФТА-и, заснованих на принципу хармонизације са регулативом и стандардима са ЕУ, олакшана трговина, не само са ЦЕФТА странама, већ и са чланицама ЕУ.
„Ово је за Црну Гору јако важно, будући да најзначајнији дио наше робне размјене остварујемо управо са ЦЕФТА странама и земљама чланицама ЕУ“, рекао је Радовановић на радионици која је, у сарадњи са ЦЕФТА Секретаријатом и Коморским инвестиционим форумом (КИФ) Западног Балкана, организована у ПКЦГ.
У интерактивној дискусији са представником ЦЕФТА Секретаријата представљене су, како је саопштено из ПКЦГ, могућности које Додатни протокол пружа привредама у региону, фокусирајући се на отклањање ограничења приступа ЦЕФТА тржиштима и дискриминаторни третман предузећа на њима.
Потенцијал који сектор услуга нуди привредама кроз ЦЕФТА-ин Протокол, препознат је и у четврогодишном Акционионом плану за успостављање Заједничког регионалног тржишта, који је усвојен на састанку лидера региона у Софији 2020. године.
Национални координатор Коморског инвестиционог форума за Црну Гору, Балша Ћулафић, казао је да је тај протокол ступио на снагу у јануару прошле године, а потврдила га је Скупштина на сједници одржаној у децембру 2021. године.
„Циљ радионице био је да допринесе бољем разумијевању свих бенефита које обезбјеђује Додатни протокол 6, као и иницијатива које поизилазе из њега, како би се кроз нове механизме додатно олакшало пословање услужног сектора“, рекао је Ћулафић.
Генерална директорица за трговинску сарадњу и економске односе са иностранством у Министарству економског развоја, Јелена Јанковић Костић, казала је да је кроз преговоре које је водио тај ресор учињено много како би се услуге из Црне Горе лакше пласирале у региону и обрнуто.
„Ово је посебно значајно јер је Црна Гора нето извозник услуга. Када је у питању размјена са ЦЕФТА странама учешће услуга износи 29 одсто од укупне“, навела је Јанковић Костић.
Циљ у преговорима је била прогресивна либерализација тржишта како би се растом извоза услуга утицало на повећање могућности улагања у производњу, јачање конкуренције, пораст запослености и друге везане економске факторе, што би се у крајњем позитивно одразило на економски раст и развој региона.
Међу најбитнијим услугама које се наводе у споразуму су туристичке, поштанске, финансијске, затим међусобно признавање професионалних квалификација, усвајање оквира за признавање електронских прописа и уклањање неоправданог геоблокирања у области електронске трговине.
Представница КИФ-а, Марија Асковић Матић, казала је да су до сада мапирали више од 2,1 хиљаду компанија које нуде услуге у ауто и лакој индустрији, пољопривреди и циркуларној економији те преко 2,5 хиљада производа са Западног Балкана.
“Прикупили смо податке о њиховим производним капацитетима, финансијске показатеље, сертификате и убацили у отворену базу података које можете добити након регистрације. База нуди пружаоцима услуга да пронађу потенцијалне партнере из региона и ЕУ“, навела је Асковић-Матић.
Предавач на радионици био је експерт за трговину услугама ЦЕФТА Секретаријата, Здравко Илић, који је истакао бенефите овог протокола, казавши да је трговина услугама новина, јер је до сада све било усмјерено на робу.
„У Црној Гори управо услужни сектор чини највећи дио економије, а овај протокол ће пружити веће могућности за црногорска предузећа да извозе разне услуге, као што туристицке, дигиталне, здравствене, инжењерске“, казао је Илић и додао да цјелокупна привреда може имати велике користи од Протокола 6.
