Предложени закон о мораторијуму имаће негативан ефекат не само на банке и финансијске институције, већ индиректно и на остатак привреде, оцијењено је на сједници Одбора удружења банкарства и других финансијских организација и осигурања Привредне коморе Црне Горе.
-Овакав мораторијум имао би значајне, директне посљедице на банке, њихову ликвидност и профитабилност. На овај начин би се ослабио банкарски сектор, што би се посљедично одразило и на могућност банака да кредитно подрже привреду у обиму који је неопходан- рекао је предсједник Одбора Милош Микетић.
Појашњава да би мораторијумом била обустављена сва плаћања кредитних обавеза на период од шест мјесеци (или три, по предложеним амандманима), чиме би банке остале без прилива средстава из којих пласирају кредите.
Он оцјењује да су мјере које је донијела Централна банка Црне Горе у интензивној комуникацији са пословним банкама, адекватно растерећење и подршка онима који су погођени пандемијом.
-И банке су дио привреде и оне су погођене кризом. Ми смо специфична привредна полуга која омогућава привреди да функционише, тако што излазимо у сусрет потребама компанија за финансирањем. Досадашњи мораторијуми и други механизми подршке су мјера која је потребна и довољна црногорској привреди- сматра он.
Према његовим ријечима, банке су спремне да кредитирају привреду, што и раде пуним капацитетом и тако треба и да остане.
-Тренутно преговарамо са Министарством финансија о новој кредитној линији. Банке би требало да добију средства од Министарства која би даље пласирала клијентима под повољним условима. Готово све банке су исказале спремност да учествују у том пројекту којим би се омогућиле још ниже каматне стопе за привредне субјекте. То је прави куриозитет, с обзиром на то да се налазимо усред кризе која узрокује да каматне стопе скачу, али покушавамо да нађемо баланс који би допринио да се убрза привредни опоравак- рекао је Микетић.
Савјетница вицегувернера Централне банке Црне Горе Нина Вујановић истакла је да је ова институција изразила негативан став према предложеном Закону о мораторијуму, а са тим су сагласни и Свјетска банка те Међународни монетарни фонд.
Представник Инвестиционо-развојног фонда Црне Горе Спасоје Вујошевић исказао је подршку банкарском сектору, оцјењујући предложени мораторијум штетним за финансијски сектор.
Потпредсједница Привредне коморе Црне Горе Нина Дракић истакла је да овај предлог закона може нанијети штету банкарском сектору који је покретач остатка привреде.
-Централна банка је у међувремену донијела нови пакет мјера којим је проширена листа угрожених дјелатности и сви привредни субјекти са падом прихода већим од 50 одсто имају право на мораторијум. Сматрам да овакав предлог закона треба још једном размотрити у комуникацији са привредом, Централном банком и комерцијалним банкама и наћи рјешење које ће бити прихватљиво за све и у овој години кризе допринијети опоравку економије- рекла је Дракић.
МАКРОЕКОНОМСКИ ПОКАЗАТЕЉИ
Одбор је на сједници размотрио макроекономска кретања, стање на тржиштима капитала и осигурања.
Савјетница вицегувернера Нина Вујановић презентовала је макроекономске показатеље за први квартал. Инфлација се налази у пројектованим оквирима. Регистрован је раст активности у области индустријске производње, а пад у саобраћају, грађевинарству, шумарству и туризму. Банкарски систем је стабилан и високо ликвидан. Индикатори тржишта рада су наставили тенденцију погоршања, оцјена је Централне банке.
Током прва четири мјесеца 2021. индустријска производња забиљежила је раст од 16 одсто у односу на упоредни период прошле године. Биљежи се пад броја туриста за 36,2 одсто као и ноћења за 25,4 одсто. Промет у трговинама на мало је порастао, према прелиминарним подацима, за 31,1 одсто. У марту 2021. године, према евиденцији МОНСТАТ-а, било је запослено 154.782 лица, што је за 1,6% мање у односу на претходни мјесец, и за 17,3% у односу на март 2020. године. Стопа незапослености у априлу је износила 24,3 одсто, што је око седам процентних поена више него у односу на упоредни период 2020. године, односно нешто мање од четири процентна поена више у односу на почетак године. Вриједност укупно одобрених кредита износила је 3,3 милијарде еура, што је 6,2 одсто више него у априлу 2020. Новоодбрени кредити у првом кварталу вриједни су 238 милиона еура, што је 23 одсто више.
-Процјене су да ћемо макроекономске показатеље на нивоу забиљежених прије пандемије имати тек крајем 2022-оцијенила је она.
ТРжИШТА КАПИТАЛА
Информацију о стању на тржишту капитала Црне Горе за И квартал 2021. године презентовао је Александар Ђуричковић из Комисије за тржиште капитала.
Статистички извјештај Комисије за тржиште капитала за први квартал 2021. биљежи позитивне трендове у укупном промету, вриједности берзанских индекса МОНЕX, берзанског индекса МНСЕ10 и тржишне капитализације, док је забиљежен пад броја трансакција.
У првом кварталу 2021, забиљежен је раст укупног промета, вриједности берзанског индекса МОНЕX, берзанског индекса МНСЕ10 и тржишне капитализације, док је забиљежен пад броја трансакција.
Укупан промет остварен на Монтенегроберзи у првом кварталу 2021. износи 20,3 милиона еура, што је раст од 92% у односу на први квартал 2020. године.
Берзански индекс МНСЕ10 биљежи процентуалан раст од 6,72%, а МОНЕX 6,65%. Тржишна капитализација је на крају првог квартала 2021. износила 3,2 милијарди еура, што је раст од 0,67% у односу на почетак године.
ОСИГУРАЊЕ
О Извјештају о стању на тржишту осигурања за И квартал 2021. године говорила је Јована ненезић, главни аналитичар.
На црногорском тржишту осигурања на дан 31. 03. 2021. дозволу за обављање послова заступања у осигурању имало је 21 друштво за заступање, два предузетника – заступника у осигурању и осам банака.
Према прелиминарним подацима за И квартал 2021. вриједност укупне активе на нивоу свих друштава за осигурање на дан 31. 03. 2021. године износила је 255,7 мил. ЕУР и остварила је раст од 2,5% више у односу на крај 2020.
Према прелиминарним подацима друштава за осигурање укупна бруто фактурисана премија у априлу износила је 31,8 милиона еура, што представља раст од 2,5% у односу на исти период у 2020.
Одбор је на крају сједнице оцијенио да би увезивање база података банака и Управе прихода и царина омогућило адекватну размјену података о клијентима, убрзало процесе, умањило папирологију, те исказао подршку овој иницијативи.
