У односу на 4. децембар прошле године, када је почела са радом влада Здравка Кривокапића, плате и пензије су готово на истом нивоу, цијене бројних производа, прије свега горива, уља и поврћа су значајно порасле, па је стандард грађана или куповна моћ становништва значајно опала. Према последњим званичним подацима Монстата, просјечна плата у октобру је већа у односу на исти мјесец лани за 1,7 одсто, док је инфлација у истом периоду била 3,8 одсто.
Државни дуг је по удјелу у БДП смањен, економија ће имати двоцифрен раст, највише захваљујући туризму и отварању граница током туристичке сезоне, неколико мјесеци су забиљежени суфицити буџета. Економска политика ове владе је другачија у односу на претходну, па бенефите од буџета почиње да осјећа велики број грађана, тиме што су уведени поново дјечји додаци, повећана минимална зарада са 222 на 250 еура, повећане старачке накнаде, а биће исплаћене отпремнине за дио радника који су због стечаја остали без посла. Ипак, многи су незадовољни радом Владе, грађани су је оцијенили са 2,28, док је премијер својој влади дао оцјену четири. Треба истаћи да је Влада радила у кризном времену, јер ковид криза дрма и даље цијелу планету, као и да неколико мјесеци раде уз блокаду Скупштине, због које многи закони чекају у процедури. Из Владе су у више наврата истакли да за годину дана не могу исправити све неправде које су почињене у претходних 30 година. Недавно су усвојили програм "Европа сад", који је наишао на подршку код већине грађана и послодаваца, али је упитно да ли ће програм проћи у парламенту. Њиме је предвиђено повећање минималца на 450 еура, плате за 17 процената, а све на рачун умањења пореског оптерећења на плате.
По питању инвеститора је било више проблема него добрих ствари, па сада имамо арбитражни поступак због закупа хотела на Светом Стефану, власници Новог дуванског комбината ће да гасе фабрику, Монтенегроерлајнз је угашен, а отворен Ту Монтенегро.
Све је почело са тајним задужењем од 750 милиона еура, а када се очекивало предлагање буџета у Влади су одлучили да пређу на пријевремено финансирање и да до марта предложе свој програмски буџет. Са усвајањем буџета је било пуно проблема, јер ДФ га није подржавао. Ипак, на крају је усвојен, додуше без опције за рефинансирање кредита за аутопут од 900 милиона и без пропратних закона, попут измјена закона о акцизама. Након тога је одрађен хеџинг аранжман за кредит којим је кредит заштићен од валутног ризика.
Што се тиче аутопута, прво је договорено продужење рока до 30. новембра. Грађевински радови на аутопуту су завршени до 30. новембра, али пут још није пуштен у саобраћај, јер се чека комисија за технички пријем.
И док програм "Европа сад" који је Влада недавно усвојила неки називају бајком, из Владе увјеравају у његов успјех. Већини грађана он звучи јако лијепо и многи се надају његовом усвајању и повећању плата од следеће године, али због политичке ситуације упитно је да ли ће бити усвојен буџет кроз који је имплементиран тај програм.
Ипак, грађане и већину јавности највише је забринуо раст цијена бројних намирница, који је изазван корона кризом и поремећајима на тржишту које је криза узроковала. Тако су, према подацима Монстата из октобра, цијене горива порасле 26,5 одсто, уља и масти 36 одсто, поврћа 10,5 одсто... На цијену горива на свјетском тржишту Влада није могла утицати, али јесте могла смањити акцизе, што је константно тражила опозиција. Међутим, до смањења акциза није дошло.
Корона криза је утицала и на раст цијена челика, грађевинског материјала и других материјала, па сада имамо ситуацију да су цијене квадрата стана порасле за 100, 200, 300 еура, те да су скоро на нивоу инвестиционог бума од прије 15 година.
Наши саговорници различито коментаришу протеклу годину дана рада Владе у економији. Највећи критичари Владе, од партије које су јој дале подршку, долазе из ДФ-а. Функционер тог политичког савеза Дејан Ђуровић је казао да је бољи животни стандард грађана, економски напредак и напредак државе императив коме тежи нова владајућа већина, али је јасно да се тај циљ не може остварити брзо и да је рок од годину дана кратак.
– Свjедоци смо да jе нова власт именована у jедном тешком тренутку у jеку пандемиjе вируса корона коjа jе похарала црногорску економиjу jер смо имали пад економиjе на краjу прошле године од 15 одсто. Све ово нам jе било познато и знали смо са чим ћемо се срести, али круциjалне жеље грађана ниjе ова влада испунила, по мом и мишљењу ДФ-а – оцијенио је Ђуровић.
Истакао је да је набавка вакцина била услов да се сачувају животи грађана, да је туристичка сезона донијела 700 милиона прихода (приходи би били и већи да нијесмо уводили беспотребне санкције Русији) и раст економије од 13 одсто. Навео је и да је парламентарна већина створила законску основу за увођење дјечјег додатка за дјецу до шест година и бесплатне уџбенике за основце, те стварање законских предуслова за исплату накнада мајкама са троје и више дјеце.
Као три најбоља потеза Владе, Ђуровић је истакао набавку вакцина, отварање граница за успјешну сезону и дјечје додатке и бесплатне уџбенике, док је као три најгора потеза истакао то што ништа није урађено да се обузда раст цијена горива које су вртоглаво скочиле, што смо и даље далеко од намjере да се одузима имовина од оних коjи немаjу доказ о њеном пориjеклу и оснивање државног предузећа Монтенегро works, а за коjе ниjе убиjеђен да може да риjеши нагомилане проблем у више од 50 предузећа у државном власништву.
– ДФ као што се и више пута указало ниjе задовољан радом Владе и тражио jе прво њену реконструкциjу а пошто од тога ниjе било ништа, ми смо јој ускратили повjерење. Напомињем да смо дали прво 200 дана за рjешавање неких круциjалних питања, па смо пролонгирали на годину. Већина онога због чега смо добили повjерење грађана на изборима Влада ниjе ни покушавала да риjеши. Обрачун са организованим криминалом и корупциjом, сиво тржиште коjе цвjета и ровари нашу економиjу. Смањење броjа запослених у jавном сектору, а повећање у привреди jе изостало, такође и помпезно наjављиване инвестициjе из земаља Блиског истока па редом. И политика и економиjа су много озбиљна прича да би се давале паушалне оцjене и обећања без обзира на банкарску поткованост ако jе томе противтежа политичко неискуство и лаичка ароганциjа – казао је Ђуровић.
Министарство економског развоја (МЕР), на чијем челу је Јаков Милатовић, питали смо да ли је економско стање државе и грађана боље или горе него прије годину дана.
– Био jе велики изазов опорављати државу коjа jе забиљежила пад економиjе од 15,3 одсто, наjвећи у своjоj историjи и наjвећи у Европи. У моменту промjене власти наишли смо на макро-економску нестабилност и угоженост jавних финансиjа, а криза jе само открила оно што смо сви знали: наглашени структурни проблеми црногорске економиjе, дугорочне незапослености, велике неjеднакости дохотка, увозне зависности, енормног дефицита текућег рачуна, лоше управљање државним компаниjама, опадаjући кредитни реjтинг. Било jе неопходно у кратком временском периоду дониjети тешке, али исправне и правовремене одлуке и дjеловати паралелно на више фронтова, тj. на консолидациjи jавних финансиjа, стабилизациjи епидемиолошке ситуациjе и подршци нашим грађанима и привреди у сузбиjању негативних економских последица, а истовремено се посветити и структурним реформама. Издавањем државне обвезнице на међународном тржишту капитала у вриjедности од 750 милиона еура jе у последњем тренутку избjегнут банкрот државе и омогућена редовна исплата плата и пензиjа, и сервисирање дугова, али и финансиjска подршка привреди како би се очувала њена супстанца приjе главне туристичке сезоне. За првих шест мjесеци, у оквиру два сета мjера подршке, обезбиjедили смо помоћ привреди и грађанима у износу од око 320 милиона еура. Спроведен jе низ правовремених одлука у циљу опоравка туризма, што jе резултирало сезоном у складу на нашим очекивања а коjа jе и наjзаслужниjа за опоравак економиjе. Тако за девет мjесеци биљежимо приходе на нивоу од 700 милиона еура чиме jе превазиђен годишњи план – навели су из МЕР-а.
Истакли су да смо први пут послиjе дужег временског периода имали суфицит буџета у току сва три љетња мjесеца, чиме jе додатно потврђено да ће годишњи дефицит бити испод три одсто БДП-а.
– Овакав резултат jе, поред успjешне туристичке сезоне, остварен и захваљуjући имплементациjи програмског буџета и адекватно спроведеноj електронскоj фискализациjи. За веома кратко вриjеме успjели смо да повећамо минималне зараде са 222 еура на 250 еура, али и да предшколцима обезбиjедимо дjечjи додатак, а основцима бесплатне уџбенике. То су мjере коjе наши грађани осjећаjу! На основу свега предоченог, сасвим сигурно можемо закључити да jе економско стање државе знатно боље од прошлогодишњег а самим тим и грађана Црне Горе и да ће у блискоj будућности стандард грађана бити знатно унаприjеђен кроз програм "Европа сад", коjим се у кратком временском периоду предвиђа значаjан и конкретан раст плата грађана у Црноj Гори – поручили су из Милатовићевог ресора.
Истакли су да су у протеклој години поносни што су успјели да обезбједе 320 милиона средстава за мјере подршке грђана и привреде, затим на успјешну туристичку сезону, стабилизацију јавних финансија, опоравак економске активности, очувању туристичке супстанце и повратку Црне Горе на пут одрживог привредног раста.
– Успјели смо да од највећег пада који је забиљежен у историји Црне Горе, дођемо до највећег раста од 13,4 одсто. Доласком на власт отворила се Пандорина кутиjа горућих проблема и ситуациjа коjе jе било потребно рjешавати. Ипак, годину дана jе веома мали период да се исправе све неправде. Грађани имаjу разлога за оптимизам jер их очекуjу добре ствари од нашег тима – поручили су из МЕР-а.
Економска аналитичарка и бивша државна секретарка у МФСС-у Мила Касалица је оцијенила да је у сфери економије, предсједник Владе ван сваке сумње успио да доследно изневјери експозе мандатара, као и програм Владе за 2021. годину, окрећући леђа стварним вриjедностима заjеднице коjа се развиjа, а самим тим мора да се значаjно миjења набоље.
– Ушкопљаваjући економиjу земље на ниво неспремности да се одговорно бави консензусом и инклузивношћу, осим због твитер наслова млађаних министара, Црна Гора остаjе заробљена континуитетом са претходним у вези економиjе: што више нетранспарентности, а што мање корисности на дуги рок – казала је Касалица.
На питање да ли је економска ситуација боља или гора него 4. децембра лани, навела је да економиjа земље не стаjе, шта год да се дешава у сфери администрациjе и политике, па конкретан датум не може одрадити арбитрарну границу из као-лошег-оних-старих у као-сjаjно-ових-нових, без обзира на доконо-кљуцаjуће пи-ар кампање млађане екипе из Владе Црне Горе.
На питање којих пет потеза Владе у протеклој години би похвалила, истакла је задуживање од 750 милиона и четврти и пети пакет помоћи привреди. Нагласила је да је недовољно промишљених и припремљених потеза било много више.
– Први примjер jе реформски-сламаjући: партиjско-политичка ухљебљења из претходног администрирања у црногорској jавноj управи замиjенили су агресивни другарски и рођачки непотизам, оjачан незрелим политичким договорима. Било jе очекивано да jе циљ "запослити своjе", али требало би да ниjе због послушности и без знања. Тако се у вриjедностима и порукама око економског развоjа сломио 30. август, па jе постало свеjедно да ли се шта десило 4. децембра – истакла је Касалица.
Други негативан примјер jе репрезентативан у нереформском: непродужавање мандата директору УПЦ-а Александру Дамjановићу разоткрило jе бездан лошег, у коjи jе наводно упала и "нова" екипа.
– Трећи jе наjбезочниjи: симболичко изување администрациjе премијера Кривокапића пред групицом неквалитетних адвоката-ица, коjи су показали незнање и непоштовање ЦГ економиjе и ЦГ система, jалово покушаваjући да оспоре законске одредбе електронске фискализациjе. Четврти jе неправовремено идентификован: формално образовање министара финансиjа и економског развоjа jе завршило у слабашноj егзекуциjи, ускраћеноj одговорне примjене стечених вjештина из академске сфере. Пети jе наjмање развоjан: примjетно jе одсуство институционалних инвеститора (банке и ИРФ ЦГ) у стабилизациjи економиjе, посебно микро, малих и средњих предузећа, што би морало да се миjења наредне године. Шести jе болно-отрежњуjући: програмски буџет jе остао мртво слово на папиру, пошто се гранулираном суб-аналитиком проjеката и активности ниjе промиjенила методологиjа буџетске потрошње, коjу су обиљежиле урлаjућа самовоља и дубока нетранспарентност ресорног министарства, па ће "пи-ар суфицит" бити потребно провjерити кроз ревизиjу завршног рачуна наредне године – закључила је Касалица.
