Значајан скок цијена свих грађевинских материјала, на шта су утицали поремећаји на тржишту, условио је неминован раст цијене станова, саопштено је из Удружење грађевинарства и индустрије грађевинских материјала Привредне коморе (ПКЦГ).
- Да би ситуација била тежа, поремећаји на тржишту грађевинских материјала се нијесу могли ни контролисати, нити предвидјети. Усљед тога, привредници из сектора грађевинства су успорили своје наредне кораке, па нема много станова у понуди, на најатрактивнијим локацијама- рекли су агенцији Мина-бусинесс представници Удружења.
Са друге стране, како су објаснили, грађани који имају новац, желе да заштите његову вриједност од евидентне инфлације, куповином некретнина, тако да је евидентно већа потражња за становима у протеклих пар мјесеци.
- Када посматрамо извјештаје Монстата, просјечна цијена квадратног метра стана у новоградњи у Црној Гори, када су у питању само привредни субјекти за прошлу годину је износила 1,22 хиљаде еура и виша је 5,6 одсто у односу на 2020. годину, када је износила 1,15 хиљада еура- казали су из ПКЦГ.
На питање да прокоментаришу тренутно стање у грађевинском сектору, имајући у виду да су поремећаји на тржишту узроковали поскупљење готово свих грађевинских материјала, из ПКЦГ су рекли да су се, у складу са калкулацијама које су добили од представника предузећа у сектору грађевинарства, само од почетка године, цијене основних репроматеријала значајно повећале.
- Дошло је до повећања цијена горива 35 одсто, асфалта 55 одсто, бетона 20 одсто, пијеска 50 одсто, арматуре 40 одсто те полиетилена 40 одсто- додали су из Удружења.
Због ситуације која, усљед тако драстичног скока цијена грађевинских материјала, тренутно погађа сектор, најдраматичније је у области јавних набавки.
- Наиме, привредници који су потписали уговоре у периоду када су цијене биле много ниже, нијесу у могућности да наставе започете грађевинске радове- објаснили су из ПКЦГ.
Са тим у вези, ПКЦГ је организовала директан састанак привреде са представницима Министарства финансија и социјалног старања у чијој су надлежности политике јавних набавки. На састанку је дефинисано неколико потенцијалних варијанти за излазак из овакве ситуације.
Такође, Одбор удружења грађевинарства и индустрије грађевинских материјала је због настале ситуације одржао и ванредну сједницу, са отм темом, након чега је Привредна комора закључке са ових састанака упутила најзначајнијим наручиоцима у смислу јавних набавки, управама за јавне радове и саобраћај, са апелом да се хитно реагује у дијелу анализе потписаних уговора.
“Наиме, иако су представници Директората за политику јавних набавки Министарства финансија и социјалног старања показали разумијевање за настале изазове, Привредна комора је сматрала да ово питање заслужује додатну пажњу, не само наручилаца већ и свих осталих надлежних институција чије остваривање политика зависи директно од успјеха инвестиција путем јавних набавки”, казали су из Коморе.
У складу са Законом о јавним набавкама, дата је могућност измјена износа уговора закључених по тендерима, која стоји на располагању наручиоцима у максималном износу до 20 одсто.
- За сада, од наручилаца којима је Привредна комора упутила дописе немамо повратну информацију да ли су почели са рјешавањем овог питања односно изналажења одрживог модела за привреднике и њихове уговоре- закључили су из ПКЦГ.
