Тренутни ратни сукоби у Украјини би могли да значајно нашкоде економији Црне Горе у многим сегментима. Како је наша држава доминантно орјентисана на туризам, а готово петина туриста долази са простора Русије и Украјине, ратна дешавања могла би да значајно поремете туристичку сезону. Унија послодаваца, Привредна комора и Минитарство економског развоја сагласни су да осим евентуалног изостанка туриста са овог тржишта, реално је очекивати и повећања цијена горива што би довело до новог таласа поскупљења животних намирница.
Из УПЦГ наводе да се црногорска привреда налази у тешкоj ситуациjи након пандемије, а ситуациjа у Украjини приjети потресима коjи ће пролонгирати, иначе, спор и тежак опоравак.
– Тешко jе прогнозирати даља економска кретања, првенствено због чињенице да рат у Украjини доноси кризу коjа се манифестуjе кроз поремећаjе на глобалном нивоу, а чиjи ефекти зависе од траjања и обима сукоба, контра-мjера Русиjе на санкциjе као и конкретних економских политика и мjера подршке привреди коjе ће свака држава, па и наша, у наредном периоду дониjети – наводе из УПЦГ.
УПЦГ подсјећа да иако су економске везе са Русиjом и Украjином веома важне, спољнотрговинска робна размjена не чини велики дио у односу на њен укупан обим.
– За очекивати jе да се глобални потрести на тржишту, манифестуjу и код нас и то у виду раста циjена прехрамбених производа и горива. Због тога ће у наредном периоду, у случаjу ескалациjе кризе, бити неопходна хитна интервенциjа државе и доношење одлуке о конкретним мjерама да се привреда сачува и не оптерећуjе новим трошком поскупљења – поручују из УПЦГ.
Из МЕР-а наводе да је наша економија веома осjетљива на екстерне шокове, што jе резултат погрешно вођених политика у претходним годинама.
– У свијету је евидентан раст циjена основних животних намирница и горива, због поремећаjа на међународном тржишту. Управо jе реализациjа програма "Европа сад" утицала на повећање животног стандарда грађана и ублажила негативне ефекте раста циjена на глобалном нивоу – наводе из МЕР-а.
Из овог ресора наводе да је припремљен и Закон о привременоj контроли циjена животних намирница.
– Представници Министарства пољопривреде су обавили низ разговора са наjвећим броjем привредних субjекта коjи добављаjу храну са препоруком допуњавања додатних резерви за три мjесеца, на шта jе наjвећи дио њих позитивно реаговао. Такође, министарство ће припремити израду студиjе о оправданости формирања робних резерви – поручују из ресора Јакова Милатовића.
Из овог министарства наводе и да би рат у Украјини могао да утиче и на смањени прилив страних инвестициjа, те да ће се тражити и алтернативна туристичка тржишта.
– У наредном периоду ћемо спроводити стратегиjу промотивних активности на друга тржишта како би се надомjестио пад броjа туриста из Русиjе и Украjине, а и ове године наjвише рачунамо на туристе из региона – казали су из МЕР-а.
Из ПКЦГ наводе да ће сукоб доприниjети даљем расту циjена будући да су Украjина и Русија велики произвођачи и извознице, па тако заjедно чине око 30 одсто свjетског извоза пшенице и јечма, 20 одсто кукуруза и преко 70 одсто сунцокретовог уља.
– Иако црногорски произвођачи и трговци увозе углавном брашно, житарице, уље и сточну храну из Србиjе, ипак ово су берзанске робе, тако да ће њихова циjена зависити од кретања на међународном тржишту. Русија jе jедан од наjзначаjниjих произвођача нафте и гаса, а Украjина транзитно подручjе ка ЕУ. Садашња ситуациjа утиче на раст циjена енергената и других производа, на глобалном нивоу, што ће се прелити у Црну Гору, као мало и увозно зависно тржиште – наводе из ПКЦГ.
Из ПКЦГ поручују и да је за очекивати пад прилива директних инвестициjа из ових држава.
– У претходноj години из Русиjе је инвестирано 164 милиона или 18,3 одсто, а из Украjине 11,9 милиона или 1,3 одсто укупних инвестициjа – закључују из ПКЦГ.
