<p>budimir raickovic, predsjednik asocijacije menadzera crne gore</p>

budimir raickovic, predsjednik asocijacije menadzera crne gore / -IGOR MILIC

Раичковић: Амандмани и стопирање акциза могу довести до ребаланса буџета

Процjењуjем да може доћи до ребаланса буџета. Самом чињеницом да се расходна страна увећала по основу амандманског дjеловања, те да су укинуте обавезе у вези са акцизама, као и дио везан за висину задуживања, указуjу на ту могућност, рекао је Раичковић

Асоцијација менаџера Црне Горе (АММ) начелно је подржала програм "Европа сад", али због наглашених слабости наше привреде и ризика које носи један овако корјенит подухват, треба бити јако опрезан и скоро на дневном нивоу секторски пратити ефекте програма, како би се благовремено реаговало на очекиване поремећаје у одређеним областима, оцијенио је за "Дан" предсједник те организације Будимир Раичковић. Он је казао да је позитивна ствар код програма што је од појављивања у жижи јавности и што је скренуо фокус са дневнополитичких на дневноекономске и социјалне теме.

– "Европа сад" jе првенствено усмjерена на подизање животног стандарда запослених. У jедном диjелу обухвата и смањење оптерећења за послодавце везана за доприносе на здравство. Циjеним да подизање платежне моћи становништва може утицати и на подизање потрошње и одређени степен раста економске активности, али и на неке инфлаторне токове. Када питате да ли ће сам програм отежати услове пословања, могу рећи да амбиjент за пословање ниjе из много углова стимулативан и стабилан за пословање. Питање минималне зараде jесте веома важно али не и jедино коjе утиче на пословање – изјавио је Раичковић и додао да треба много тога урадити на унапређењу амбиjента, почев од саме друштвене климе и односа према предузетништву.

– Примjера ради, велика већина радно способног становништва, укључуjући и младе, жели да буде на државним jаслама и не жели да се упушта у ризик приватне инициjативе, што само по себи довољно говори. Уколико на то надовежемо компликован и често промjењив законодавни оквир, друштвено политичка нестабилност, па све до лимитираних финансиjских и кадровских ресурса коjи су на располагању привреди, не можемо рећи да jе амбиjент повољан – појаснио је Раичковић.

Потребан предвидив законодавни оквир

• Шта АММ сматра да би Влада требало да донесе од прописа, мjера и закона како би послодавцима омогућила да имаjу jош бољи амбиjент за пословање?

– За одрживост економиjе неопходно jе имати предвидив, jедноставан и jасан законодавни оквир. Потребне су хитне и наглашене реформе у области радног законодавства, а посебно у погледу продуктивности, ефикасности, одговорности и резултата рада запослених. Важан чинилац економиjе Црне Горе и послодаваца су предузећа у државном власништву коjа треба да иду у правцу истинске професионализациjе и дjеловања по принципима корпоративног управљања jер значаjно утичу на резултате привреде. Сервиси државне администрациjе и локалних самоуправа према грађанима и привреди не само да треба да буду ефикасниjи и квалитетниjи него, примjера ради, не можемо се залагати за дигиталну трансформациjу а jош увиjек функционисати у пружању сервиса по принципима личног доласка и томе слично. Треба ићи у правцу даљег смањења броjа видљивих и невидљивих фискалних и парафискалних оптерећења.

• Какву судбину прогнозирате програму "Европа сад" и да ли jе реално очекивати ребаланс буџета?

– Програм "Европа сад" jе запосленима донио наду а послодавцима дилеме и изазове. Он носи низ отворених питања и ризика и наjвjероватниjе ће бити потребно усклађивати га и унапређивати у складу са реалним резултатима и кретањима у привреди.

Сигуран сам да запослени, привредници и у краjњем све грађанке и грађани желе да програм успиjе и донесе позитивне резултате а не посљедице. Због тога, наjодговорниjи треба да буду отворени за сваку основану сугестиjу, посебно на оне коjе долазе из реалног сектора. У краjњем резултати ће се односити на све без обзира да ли мислили позитивно или негативно о истом.

Требало је задржати ниске стопе пореза на добит

• Колико увођење прогресивног опорезивања на добит утиче на бизнис амбиjент или евентуално на долазак нових инвеститора?

– За прогресивно опорезивање jе карактеристично што jе теоретски третирано као опорезивање коjе иде ка праведниjоj расподjели друштвеног богатства и углавном се примjењуjе у развиjеним економиjама. Познато jе да капитал иде ка дестинациjама са нижим пореским оптерећењима и jедноставниjим пореским системима. Прелазак на прогресивно опорезивање jе можда изнуђен због потребе повећања приходне стране буџета, али оно jе свакако са аспекта примjене и повећања трошкова администрирања укључуjући нпр. потребу адаптирања обрачунских софтвера за зараде сигурно компликованиjе. Асоциjациjа менаџера jе у своjоj подршци програму "Европа сад" исказала мишљење да jе боље да се задрже ниже пореске стопе поготову пореза на добит, узимаjући у обзир величину црногорског тржишта и атрактивност у погледу страних директних инвестиција.

• С обзиром на то да jе велики броj радника осигуран на минималац, да ли очекуjете проблеме у пословању предузећа из неразвиjених општина, коjи могу довести или до отпуштања радника или до гашења тих предузећа?

– Програм "Европа сад" jе, према нашем мишљењу, jедан радикалан реформски потез коjи иде у сусрет наглашеним социjалним потребама уз дозу дjелимичног растерећења привреде, али не онолико колико jе потребно с обзиром на њену снагу и ситуациjу у коjоj се тренутно налази. Привреди ће бити потребне jош снажниjе интервенциjе и мjере подршке како би се стварали нова вриjедност и приходи.

Овакву реформу првенствено на пољу зарада чак и код развиjениjих економиjа лакше jе спровести у условима политичке стабилности и договора око кључних економских и друштвених питања и ту полазећи од актуелне ситуациjе исказуjем дозу забринутости. Што се тиче неразвиjених општина, постоjе обjективни ризици тако да не искључуjем могућност да дође до одређеног смањења запослености, а у ком домену је, без ваљаних података, непримjерено лицитирати.

• У 2021. години су угашени Дувански комбинат, Комбинат алуминиjума, Жељезара jе стала са производњом. Колико гашење ових предузећа утиче на економиjу Црне Горе?

–У конкретном случаjу, гашење сваког предузећа ненадокнадив jе губитак и за запослене и за економиjу. Због тога треба урадити све, уколико jе то обjективно могуће, да се сваки привредни субjекат сачува.