Energetska tranzicija mora biti pravedna, a da bi se sprovela, treba da postoje projekti iz oblasti obnovljivih izvora energije, istakao je izvršni direktor Elektroprivrede Crne Gore (EPCG), Nikola Rovčanin.

On je, na poslednjem panelu održanom u okviru Simpozijuma energetike EPCG NET 2023, čija je tema bila „Regioni uglja u tranziciji – da li tranzicija može biti pravedna za sve?“, rekao da energetska tranzicija mora da nosi komponentu pravednosti, prenosi PR centar.

- Pravednu tranziciju treba da zamijenite nove investicije. Ako nemate novih investicija, uzalud projekti. U tranziciju treba ići sa projektima. U tranziciju treba ići sa rješenjima, kazao je Rovčanin.

Smatra da je razvoj preduzetništva trebalo da se radi paralelno, nezavisino od razvoja termoelektrane.

Prema njegovim riječima, teret energetske krize i pravedne tranizicije je “pao na leđa Elektroprivrede.”

- Iznijeli smo energetsku krizu, a vjerovatno ćemo iznijeti i pravednu tranziciju...Treba da se pripremimo za potpuno uključenje i državnih kompanija, ministarstva i lokalne zajednice na ovom planu, istakao je Rovčanin.

Prema njegovim riječima, EPCG radi na investicionom ciklusu, što je i vidljivo.

- Socijalne i ekonomske politike vodi Vlada i mi očekujemo niz šansi koje ne smijemo ovog puta propustiti, ukazao je Rovčanin.

Еnergetska ekspertkinja u Sekretarijatu Energetske zajednice, Milka Mumović, smatra da tranzicija može biti pravedna i na dobrobit svih.

- Svi smo se mi kao društvo, naša zemlja, Evropa i svijet odlučili da idemo putem dekarbonizacije da bi ublažili uticaj ljudi na klimatske promjene. Krenuli smo u tranziciju da bismo, pored ostalog, smanjili zagađenje, navela je Mumović.

Rukovoditeljka projekta u GIZ-u, Jasna Sekulović, podsjetila je da je ta organizacija, kroz dva programa, pratila početak procesa energetske tranzicije.

- GIZ je uključen u taj proces od kad je Sekretarijat energetske tranzicije krenuo sa preporukama 2018. da podržava taj proces i da jača kapacitete država zapadnog Balkana. Isti program je podržavao izradu plana u Albaniji i u Crnoj Gori. Taj projekat je trajao do marta prošle godine. Trenutno se razmišlja, na nivou njemačke Vlade, da se ponovo pokrene podrška i da se nastavi podrška planu, navela je Sekulović.

Ukazala je i da plan nije završen do završetka projekta.

- Ono što se nama pokazalo kao kamen spoticanja je bilo pitanje pravedne tranzicije, jer naši inženjeri nisu imali krucijalni podatak za modeliranje, a ticao se političke odluke o termoelektrani Pljevlja – o procesu izlaska iz upotrebe fosilnih goriva. To je bio kamen spoticanja i nismo mogli dalje da završimo posao koji se ticao izrade nekoliko različitih scenarija, rekla je Sekulović.

Ekspert – RESET, Centar za održivu energetsku tranziciju, Damir Miljević, smatra da nijednoj elektroprivredi ne treba na teret stavljati pravdenu tranziciju kao njen zadatak.

- Tranzicija, po meni, ima dva aspekta. Svi pričaju o energetskoj tranziciji i pravednoj tranziciji. Mi na zapadnom Balkanu treba da pričamo o održivoj tranziciji. Održiva energetska tranzicija je, po meni, dekarbonizacija domaće potrošnje, a ne zamjena fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije, rekao je Miljević.

Smatra da bi fokus svake države na zapadnom Balkanu trebalo da bude održiva energetska tranzicija i kako da dekarbonizuje sopstvenu potrošnju.

Govoreći o planskim dokumentima, Miljević je rekao da je predviđeno da se svake dvije godine revidiraju.

- Ono što moramo da shvatimo da je to proces, kao što je i Mapa puta koja treba da bude napravljena. Da bi ušli u proces tranzicije morate otvoriti unutrašnji dijalog, naveo je Miljević.

On je ukazao da je glavno pitanje kako zadržati ljude da ostanu i rade u lokalnim zajednicama i kako dovesti nove.

- Potrebno je razviti preduzetništvo u lokalnim zajednicama i razmišljati u pravcu privalačenja investitora, ukazao je Miljević.

Predstavnica nevladine organizacije Eko tim, Diana Milev Čavor, rekla je da je važno da se ispune preduslovi prije donošenja planskih dokumenata.

- Najvažniji preduslov da bi tranzicija mogla da bude uspješna je nepostojanje otpora lokalne zajednice i ljudi koji rade u sektoru. Na primjeru uspješnih tranzicija u Evropi vidjeli smo da su sve uspješne tranzicije bile inicijativa rudarskih zajednica i nije postojala ni najmanja vrsta otpora prema tome, navela je Milev Čavor.

Prema njenim riječima, svaka tranzicija izaziva određenu dozu straha i neizvjesnosti, i dozu otpora zbog straha od gubitka posla.

- Kad govorimo o slučaju Pljevalja, realizovano je istraživanje koje je pokazalo da je svega 1,7 odsto ispitanika iz rudnika i termolektrane znalo da objasni šta je pravedna tranzicija. Imamo situaciju da je Crna Gora ušla u proces pravedne tranzicije, a da postoji potpuna neinformisanost ključnih aktera koji su najvažnija strana u procesu. Takođe, važan je kriterijum povjerenja, navela je Milev Čavor.

Vodeći inženjer razvoja EP BiH, dr Nevad Ikanović, kazao je da se do 2020. godine vrlo šturo govorilo o pravednoj tranziciji, a da se od tad do danas hrabrije govori o toj temi.

- Pravedna tranzicija ne može biti pravedna. Nemoguće je da društvo, u kratkom vremenskom periodu, ponudi zamjenske biznise kako bi se taj dio uticaja na privredu i ekonomiju sačuvao, naveo je Ikanović.

Ocijenio je da je jako važno da se izgradi povjerenje prema procesu pravedne tranzicije.

- Smatram da je jako bitno da se uključi akademska zajednica u proces pravedne tranzicije. Sindikati rudara i energetičara moraju biti dio te priče, kako bi se izgradilo povjerenje u taj proces, rekao je Ikanović.

Pomoćnik direktora TE Šoštanj, Mitja Tašler, ocijenio je da tranzicija ne može biti pravedna iz razloga tehničke prirode.

Upitan o iskustvima u privlačenju insvestitora, Tašler je rekao da svaka država i elektrokompanija treba da napravi razvojni plan koji će pokazati šta se može napraviti u tom pravcu.

- Najbitnije je, kada dođe investitor, pokazati tačno šta želite, pokazati projekat, dozvole...onda ćete i vi doći do toga da imate Fond za pravednu tranziciju, rekao je Tašler.

Poručio je da ne treba imati bojazni od tranzicije, kao i da je čuvanje kadrovskih kapaciteta i uspostavljane međusektorske saradnje neophodno.

Na zatvaranju Simpozijuma EPCG NET 23, predsjednik Odbora direktora EPCG Milutin Đukanović je zahvalio svim učesnicima, panelistima, Savezu energetičara i predsjedniku Nikoli Rajakoviću,  organizatorima, koji su, kako je istakao, zaslužni za uspješnu organizaciju Simpozijuma.

- Sada slobodno možete da upišite da je III EPCG u Budvi u prvoj sedmici juna, zaključio je Đukanović.