Централна банка (ЦБЦГ) је прије избијања глобалне пандемије ријешила све системске слабости у банкарском систему, тако да је Црна Гора ушла у кризу са снажним системом, саопштио је њен гувернер Радоје Жугић.
Он је на састанку са потпредсједницом Свјетске банке (СБ) за Европу и Централну Азију, Аном Бјерде, казао да је ЦБЦГ имплементирала десет пакета мјера које су побољшале социјални положај грађана, олакшале превазилажење рецесије привреди и очувале стабилност система.
Жугић је рекао и да су те мјере, према оцјени Међународног монетарног фонда (МФФ), ублажиле рецесију у Црној Гори.
- Регулаторни оквир је значајно унапријеђен и приближавамо се пуној хармонизацији са правним системом ЕУ- навео је Жугић на састанку који је организован у оквиру Прољећног засиједања ММФ и СБ.
Он је додао да се Црна Гора суочава са бројним глобалним изазовима који негативно утичу на домаћу економију, као што су рат у Украјини, посљедице глобалне пандемије, монетарно преобиље које су креирале водеће централне банке у борби против криза и прекинути глобални ланци снабдијевања.
Бјерде је саопшила да је и даље присутан висок ниво неизвјесности на глобалном нивоу, указала на значај реалокације туристичких токова ка земљама Западне Европе и изразила спремност за наставак започетих пројеката у Црној Гори.
СБ кроз пет активних пројеката, укупне вриједности око 141 милион УСД, у Црној Гори подржава регулацију рјечних токова и отпадних вода, пољопривреду, реформу администрације и енергетику. Из ЦБЦГ су саопштили да је Жугић на састанку са директором Холандско-белгијске конституенце у СБ, Коеном Давидсеом, размијенио ставове по питању економске ситуације у Црној Гори и чланицама Конституенце.
- Наглашено је да Црна Гора подржава регионални пројекат СБ и Европске комисије у вези са модернизацијом платних система земаља Западног Балкана, уз очекивање да ће он убрзати интеграцију Црне Горе у СЕПА-у- наводи се у саопштењу.
Жугић се захвалио на техничкој помоћи СБ за пројекат израде тендерске документације за систем инстант плаћања и увођење QR кода.
На састанку у оквиру Прољећног засједања ММФ и СБ, посвећеном регионалним економским перспективама, констатовано је да је рат у Украјини изузетно негативно утицао на глобални и регионални економски раст. Након оствареног раста од 6,5 одсто у региону Европе и Централне Азије, за ову годину је пројектован пад од 4,1 одсто, што је двоструко већа контракција од рецесије у 2020. години узроковане пандемијом.
- Опоравак од кризе узроковане глобалном пандемијом је и прије почетка рата био успорен због повећања каматних стопа и геополитичких тензија, смањења раста и трговине, инфлаторних притисака, континуираног распламсавања ковида и смањене макроекономске подршке- оцијењено еј на састанку.
Прогноза раста бруто домаћег производа за наредну годину за овај регион износи 2,3 одсто.
