Свјетска банка смањила је, у новом извјештају, прогнозу раста црногорске економије у овој години на 3,6 одсто. СБ је у новом Економском извјештају за регион, у који је агенција Мина-бусинесс имала увид, смањила два одсто прогнозу раста црногорског бруто домаћег производа за ову годину, у односу на јануарску од 5,6 одсто.
СБ за наредну годину прогнозира раст БДП-а од 4,7 одсто, што је 0,1 одсто мање у односу на јануарску прогнозу. БДП је у прошлој години растао 12,4 одсто.
- Економски опоравак Црне Горе у прошлој години био је робустан и подржан оживљавањем туризма. Тржиште рада такође је реаговало на економски опоравак и фискална позиција се значајно побољшала- сматрају у СБ-у.
У извјештају се наводи да је Црна Гора усвојила значајан реформски програм Европа сад који носи многе прилике, али и значајне фискалне ризике.
- Избијање рата у Украјини погоршава у супротном позитивне перспективе. То ће заједно са растућим ризиком од инфлације утицати на животни стандард и сиромаштво- сматрају у СБ-у.
На Западном Балкану ће стопа раста пасти на 3,2 одсто у овој години, а ефекти рата се прелијевају на тај подрегион углавном кроз канал сировина. Средњорочно, очекује се да тај подрегион има користи од недавно усвојеног Економског и инвестиционог плана за Западни Балкан ЕУ, који ће мобилисати средства за подршку конкурентности и инклузивном расту, као и за зелену и дигиталну транзицију.
- Иако је удио економске активности који је директно повезан са Русијом и Украјином релативно мали за Западни Балкан у цјелини, неколико земаља је и даље осјетљиво на шокове из Русије, укључујући Црну Гору за 11 одсто њених страних директних инвестиција и Србију пет одсто њеног извоза и 5,4 одсто увоза- наводи се у саопштењу.
Међутим, далеко акутнији ризици по Западни Балкан потичу од могућих поремећаја у снабдијевању природним гасом и нафтом. Тај подрегион 67 одсто свог природног гаса увози из Русије, а Босна и Херцеговина, Сјеверна Македонија (преко бугарског цјевовода) и Србија у потпуности зависе од Русије када је у питању природни гас.
- Слично као и у случају централне Европе. Индиректни ефекти руско-украјинског конфликта представљају значајан ризик за Западни Балкан, нарочито ако конфликт покрене успоравање економије у еурозони. Западни Балкан се снажно ослања на еурозону као дестинацију за 63 одсто свог извоза, док више од половине страних директних инвестиција и готово двије трећине свих дознака које стижу у тај подрегион потиче из еурозоне- рекли су из СБ-а.
Они су саопштили да је инвазија Русије на Украјину покренула катастрофалну хуманитарну кризу и угрозила стабилност геополитичких односа. Рат је други велики шок за двије године који је изазвао економски пад у растућим и земљама у развоју Европе и централне Азије
Према пројекцијама економија региона ће забиљежити пад од 4,1 одсто у овој години у поређењу са предратном пројекцијом раста од три одсто.
- То би била друга контракција за двије године и двоструко већа од пада изазваног пандемијом у 2020. Рат је разорио Украјину и тешко погодио економску и финансијску активност Русије- наводи се у извјештају.
Растуће и земље у развоју Европе и централне Азије вјероватно ће претрпјети озбиљну економску штету због снажних трговинских, финансијских и миграционих веза са Русијом и Украјином.
- Очекује се да ће се економија Украјине ове године скоро преполовити, и претрпјети пројектовани пад од 45,1 одсто, док је привреда Русије већ запала у дубоку рецесију и економска активност ће према пројекцијама опасти 11,2 одсто- додаје се у извјештају.
