На црногорском тржишту је, због сукоба између Русије и Украјине, реално очеквати нови раст цијена брашна, житарица и уља, саопштио је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, Александар Стијовић и додао да ефекат читавог глобалног поремећаја може узроковати озбиљну несташицу.
- Још не знамо како ће се ствари развјати. И даље трају мировни преговори и надамо се да ће се ствари смирити. Кроз овогодишњ Агробуџет имамо могућност да унапређујемо пољопривредну производњу и повећамо нашу независност у производњи хране. План је да се унаприједе могућности за већу производњу домаће хране, како би могли да осигурамо да у случају већих поремећаја имамо обезбијеђену храну за потребе нашег становништва - казао је Стијовић.
Он се на конференцији за новинаре, на којој је представљен овогодишњи Агробуџет, осврнуо на негативне ефекте ескалације сукоба између Русије и Украјине када је у питању глобално снабдијевање храном, као и могући поремећаји на тржишту.
Стијовић је рекао да су непосредно прије почетка сукоба добили повратне информације да су увезене значајне количине намирница, да су наши капацитети попуњени и да смо сада на нивоу редовних потреба за три мјесеца.
- Глобална стуација изазвана ратом у Украјини пријети глобалном снабдијевању храном. Ми не посједујемо робне резерве већ од 2003. године и немамо ниједан заштитни механизам у случају катастрофа и поремећаја у снабдијевању - објаснио је Стијовић.
Према његовим ријечима, постојећи Закон о интервентним набавкама зависи од процјене општина и у том смислу је потребна широка сарадња да би роба набављана на тај начин могла да се дистрибуира.
- Будући да смо земља која је високо зависна од увоза, усмјерени смо на европску економју и завсимо од кретања на тим тржиштима, док цијене робе зависе од берзе - саопштио је Стијовић.
Он је рекао да су дан након почетка сукоба, 25. фебруара, цијене житарца значајно скочиле, као и угља и нафтних деривата.
- Украјина и Русија су велики извозници основних прехрамбених производа, на првом мјесту сунцокретобог уља, и то је један од сектора који ће бити међу првима погођен - казао је Стијовић.
Ту је, према његовим ријечима, и сектор пшенице и кукуруза.
Стијовић је подсјетио да је цијена јестивог уља у Црној Гори у прошлој години порасла 37,6 одсто.
- Иако брашно, житарице, јестиво уље и сточну храну домаћи трговци углавном увозе из Србије, ти се производи тргују на берзама и зависе од цијена кретања на међународном тржишту. Треба знати да велике земље, попут Кине, купују на међународном тржишту велике колчине и плаћају чак и унапријед жетве за наредну годину - рекао је Стијовић.
Са друге стране, земље региона, одакле Црна Гора највише увози, креирају робне резерве, попуњавајући своје капацитете, чиме се на посредан начин ствара несташица на тржишту.
- Оно што ће настати као проблем је моменат када се Русија искључи из СWИФТ система плаћања, јер ће у том тренутку бити у немогућности да наплати производе који крећу према Европи. То ће довести до проблема да само оно што је авансно плаћено може да стигне и тада очекујемо да ћемо имати проблем у снабдијевању, који се неће одмах одразти на Црну Гору, већ зависно од развијања ратних дејстава - саопштио је Стијовић.
Он је рекао да су црногорски капацитети робних резерви прилчно унштени и да од 2003. године не постоје.
- Ти објекти су девастирани, чак су и инсталације у њима почупане и дијелови опреме однешени. Они се не могу тако брзо ставити у функцији и то је нешто на чему тренутно ради Министарство економског развоја у сарадњи са осталим ресорима - објаснио је Стијовић.
Он је додао да је чињеница да Црна Гора нема складишне капацитете.
Постоји, како је рекао, могућност изнајмљивања силоса од приватника у Црној Гори, али их и они сада попуњавају за своје потребе.
- Ресурси у Црној Гори за осигурање у случају природних катастрофа, рата и прекида снабдијевања, су релатвно уништени. Врло су нам ограничене могућности, иако имамо финансијска средства, али проблем је логистика, гдје то држати и начин дистрибуције - закључио је Стијовић.
