У Синдикату никшићке жељезаре с незадовољством коментаришу јучерашњу вијест министра економског развоја, Јакова Милатовића, да турски власници желе да продају ту фабрику. Забринути су, јер кажу, то за собом повлачи низ дилема, прије свега када је у питању њихова егзистенција, те њихов даљи статус код потенцијалних инвесторора, пише РТЦГ.
Са 26 година ушао је у Жељезару и проживо све њене приватизације - четири укупно од 2002. године. Сада са чела Синдиката Жељко Рабреновић испраћа и турске инвестироре који су у прољеће, прије скоро деценију, најавили процват и свијетло на крају тунела за некадшњи замајац никшићке индустрије.
- Фабрика не ради, радници су на деведесет одсто плаћеног одсуства, имамо једну неизвјеснот која траје ево пола године и не нажалост не назире јој се крај- казао је за ТВЦГ Жељко Рабреновић
Када се осврне на двадесет година рада у Жељезари, укус је горак, каже Рабреновић.
- Гдје смо били, шта смо радили, шта смо зарадили. А ево нас сад у ситуацији смо, у некој неизвјесности да не завршимо на улици- додаје он.
Менаџмент је током деценије пословања у Никшићу ријетко отварао врата за медије. Посједњи пут 2019. признајући да гомилају губитке због нелојалне конкуренције са кинеског тржишта.
- Дајемо све од себе да ову фирму претворимо у здраву и одрживу компанију која се може такмичити са Кинезима и Русима на европском тржишту- саопштио је раније Еркут Алкаја, извршни директор Тошчелика.
- То су ти стратешки партнери бивше власти, који су долазили и узимали наша богатства која смо имали, у међувремену их уништили, уништили радну снагу, и онда на крају покупе се, оду, и никоме ништа- поручио је Рабреновић.
Турци пакују кофере, а радници са нервозом и скепсом чекају потенцијалне инвесторе. Неизвјесност је све сто су добили након посјете министра економског развоја Јакова Милатовића Турској, закључује Рабреновић.
- Чини ми се да је министар дошао са неким обећањима и датом ријечју, а никаквих гаранција нема. До кад ће да трају ти преговори Турака и тих наводних инвеститора, какав ће наш статус да буде у случају продаје и промјене власника, да ли ћемо имати сталне радне односе или ћемо завршити на бироу рада- навео је Рабреновић.
Тосјали група купила је жељезару у стечају за 15,1 милион еура, на тендеру који је тада изгубио никшићки Нексан Миодрага Давидовића. Обећана је годишња производња од 400.000 тона и преко 500 радних мјеста.
