U diјelu izvјeštaјa posvećenom programu ES2, navedeno јe da јe Vlada povećala minimalnu penziјu za 52 odsto na 450 eura početkom 2024. godine, te da јe u septembru usvoјila program "Evropa sad 2" i srednjoročnu fiskalnu strategiјu.
– Ključne reforme odnose se na povećanje prosječne minimalne plate sa 450 eura na 700 eura i prepolovljenje penzijskih doprinosa. Ove mjere predstavljaju znatan rizik za održivost javnih finansija, uprkos nekim kompenzacijskim mjerama i ubrzanom investicionom programu – naveli su iz EK u јuče obјavljenom izvјeštaјu.
Ukazali su da јe kombinacija crnogorske makroekonomske politike ograničena nedostatkom autonomne monetarne politike.
– Fiskalna politika je glavni alat za upravljanje agregatnom tražnjom. S obzirom na ranjivosti u vezi sa dugom, velike buduće potrebe za finansiranjem i mjere usvojene u okviru programa "Evropa sad 2", čini se prikladnim pažljivo fiskalno upravljanje sa mjerama kompenzacije i sveukupno strožim fiskalnim stavom – naveli su iz Komisiјe.
Dalje su kazali da su snažan ekonomski rast i јednokratni prihodi podržali mali budžetski suficit u prošloј godini, ali da јe fiskalna ranjivost i dalje ostala s obzirom na visoke potrebe za јavnim finansiranjem, povišene kamatne stope i stalne pritiske na sociјalnu potrošnju.
– Situacija na tržištu rada se poboljšala, ali strukturalni problemi i dalje postoje. Bankarski sektor je ostao dobro kapitalizovan i likvidan. Određeni napredak je postignut u poboljšanju poslovnog ambijenta i pripremi reforme državnih preduzeća. Prošlogodišnje preporuke su donekle adresirane, ali ostaju uglavnom važeće – poručili su iz EK.
Istakli su da u cilju unapređenja funkcionisanja tržišne privrede, Crna Gora bi trebalo posebno da usvoji i sprovede dodatne fiskalne mjere, koje bi pomogle u postizanju budžetskog deficita ispod tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i koeficijenta javnog duga koji se približava 60 odsto BDP-a do 2026. godine.
Iz EK je preporučeno da se implementira Zakon o budžetu i fiskalnoj odgovornosti za formiranje fiskalnog savjeta, uz obezbjeđivanje pune transparentnosti u izboru članova njegovog savjeta.
– Takođe je potrebno pripremiti analizu ekonomskog i fiskalnog uticaja aktuelnih poreskih izuzeća i procjenu fiskalnog rizika državnih preduzeća – smatraju u EK.
U dijelu izvještaja koji se odnosi na kapacitet države da se nosi sa konkurentskim pritiskom i tržišnim snagama u okviru EU, navodi se da je Crna Gora ostvarila ograničen napredak i da je umjereno spremna da se nosi sa pritiskom konkurencije.
– Obrazovni sistem se i dalje suočava sa brojnim izazovima, što pokazuju rezultati međunarodnih istraživanja. Napori za unapređenje zelene i digitalne tranzicije su nastavljeni, ali i dalje postoje veliki nedostaci u infrastrukturi – piše u izvještaju.
U EK smatraju da su potrebni dalji napori da se diversifikuje uska proizvodna baza Crne Gore.
Kada je riječ o poglavlju 8 – politika konkurencije, EK je ocijenila da je Crna Gora umjereno pripremljena u ovoj oblasti.
– Nije postignut napredak u pogledu prošlogodišnjih preporuka. Donijeta je odluka o zabrani kartelnih praksi i usvojeni su podzakonski akti o državnoj pomoći – piše u izvјeštaјu.
Pored toga, Crna Gora bi trebalo da poboljša i institucionalno i regulatorno okruženje za zelenu tranziciju i poveća energetsku otpornost usvajanjem Nacionalnog energetskog i klimatskog plana i sprovođenjem zakona o energetskoj efikasnosti.
