У прошлој години инфлација је износила у просјеку 2,4 одсто, зараде су порасле проценат и по, док су реалне зараде пале за 0,9 одсто, показују подаци Монстата.
Од 35 категорија производа које мјери Монстат, у прошлој години је поскупјело 27 врста производа, једна – струја, остала је непромијењена, док је седам појефтинило. То је довело до драстичне разлике у односу на 2020. годину када се десио пад цијена за 0,3 одсто и када је од 35 врста производа поскупјело 19, појефтинило 15, а једна категорија је остала непромијењена.
Највећи раст у прошлој години забиљежен је код цијена уља и масти које су у 2021. порасле за 30,2 одсто. Када се томе дода да су и у 2020. години цијене ових производа порасле 4,1 одсто, долази се до податка да су у ље и масти за двије године поскупјели 34,3 одсто.
Хљеб и житарице су у 2021. години поскупјели два одсто, али су одмах почетком ове године цијене бијелог хљеба повећане за 30 одсто, са 50 центи на 65 центи.
Месо је лани поскупјело један одсто, док су у јануару цијене меса, посебно јунетине, скочиле за око 20 процената.
Млијеко, сир и јаја лани су поскупјели 2,2 одсто, а годину раније 0,8 одсто, па је у последње двије године дошло до раста цијена ових производа за три процента, показују подаци Монстата.
Воће је лани поскупјело 3,1 одсто, а годину раније 9,5 процената, па је укупан раст цијена воћа у последње двије године износио 12,6 одсто.
Риба и морски плодови су поскупјели 0,4 одсто, а поврће 5,2 одсто. Поврће је у 2020. години појефтинило 3,1 одсто, па је у односу на 2019. годину ова врста производа поскупјела 2,1 одсто.
Шећер, џем, чоколада и кондиторски производи лани су поскупјели 5,1 одсто, а годину прије тога 1,8 одсто, па је укупан раст ових производа 6,9 одсто у последње двије године. Влада је намјеравала да за дио производа од шећера и какаоа подигне или уведе акцизе што би довело до њиховог додатног раста у овој години. Већина у Скупштини је тај предлог одбила.
Прехрамбени производи лани су поскупјели 0,8 одсто, а годину раније 2,4 одсто или укупно 3,2 процента од 2019. године.
Раст цијена безалкохолних пића износио је 1,6 одсто, а алкохолних 2,3 одсто. Алкохолна пића су и у 2020. години поскупјела 1,6 одсто, што је за двије године укупно 3,9 процената.
Дуван је лани поскупио 3,6 одсто, а у 2020. години 3,1 одсто, што је укупно 6,7 одсто од 2019. године.
У прошлој години је дошло до раста цијена материјала за одјећу од 4,1 одсто, док је 4,4 одсто порасла цијена снабдијевања водом и остале услуге у вези са станом.
Намјештај, покућство и теписи лани су поскупјели 1,2 одсто, а текстилни производи за домаћинство три и по одсто. Годину раније су текстилни производи за домаћинство поскупјели два и по одсто, што је за двије године укупан раст од шест процената.
Стакларија и прибори за јело скупљи су за један одсто, а добра и услуге за рутинско одржавање домаћинства 3,1 одсто. Услуге здравља скупље су 1,3 одсто, а трошкови коришћења и одржавања возила 9,3 одсто. Трошкови одржавања и коришћења возила у 2020. години су у односу на 2019. годину појефтинили за 9,4 одсто, тако да се може рећи да су на нивоу из 2019. године.
Транспортне услуге лани су поскупјеле 1,8 одсто, а у последње двије године укупно 4,2 процента. Хотели и ресторани су за годину поскупјели 3,8 одсто.
Листа производа и услуга које су појефтиниле скоро је четири пута мања.
Лани је појефтинила одјећа за 1,4 одсто, возила су јефтинија 3,3 одсто, комуникација 0,3 одсто, одржавање и поправка станова 0,9 одсто, а стварна рента за становање пола процента. Ципеле и остала обућа, укључуjући поправку и изнаjмљивање обуће, јефтинији су за 0,4 одсто, показују подаци Монстата.
