Отворени Балкан би довео до гашења неконкурентних фирми у Црној Гори, док би та иницијатива имала највеће импликације на тржиште рада, а удар би претрпјела и пољопривреда. Такође, Отвореним Балканом би се смањили трошкови транспорта и уштедјело би се много времена на транспорту, док би бенефите од ове иницијативе имали туризам и грађевинарство, оцијенио је за "Дан" предсједник Удружења француско-црногорских компанија Рајко Ускоковић. Иницијатива Отворени Балкан се у последње вријеме често спомиње, а дио је и платформе мањинске владе.
Ускоковић је навео да је иницијатива Отворени Балкан тренутно потписана од три земље региона – Србиjе, Сjеверне Македониjе и Албаниjе, а потенциjални партиципанти би требали бити уз Црну Гору, Босна и Херцеговина и Косово.
– Црногорска економиjа као типично увозно ориjентисана а извозно лимитирана уласком у тржишну утакмицу са земљама ове инициjативе, би доживjела велики корак уназад. Приjе свега, наше тржиште би новом либерализациjом увоза, мањим инспекциjским и царинским контролама било преплављено jефтиниjим производима, али не и квалитетниjим. То би значаjно угрозило и тренутно лимитирану домаћу пољопривредну производњу и боjим се, изазвало револт домаћих пољопривредника коjи ионако имаjу проблема око пласмана своjих производа. С друге стране, послодавци би ишли логиком што већа уштеда већи профит и брзо би се jефтиниjа радна снага нашла у домаћим фирмама (претежно грађевинским и трговачким), а домаћа радна снага би ионако изгубила тешко добиjена радна мjеста. Ово би утицало на просjечни лични доходак а самим тим и куповну моћ становништва – указао је Ускоковић.
Да ли су наше фирме конкурентне да се "боре" са фирмама из региона и шта би Отворени Балкан значио за њих?
Нажалост веома мали броj наших фирми jе конкуретан са фирмама из региона. Данас би тешко могли наћи неку црногорску компаниjу коjа би, рецимо, могла да отвори производни погон у Македониjи или да отвори хотелске ланце у Албаниjи. Ту би се поjавио убрзо проблем уласка већих фирми из региона, коjе би прво кренуле на црногорске сировине и могло би се десити да се природни ресурси брзо прелиjу из Црне Горе у регион за мале надокнаде. Отворени Балкан би нажалост неконкурентним црногорским фирмама коjе послуjу у сложеним условима, био катализатор ликвидациjе. Не би се десила продаjа тих фирми, већ напротив те фирме би се jедноставно угасиле у кратком року. Нпр. броjне пекаре и посластичарнице би брзо изгубиле битку са традиционалним пекарама наших сусjеда и цjеновно и квалитетом.
Шта би отворени Балкан значио за тржиште рада?
Отворени Балкан подразумиjева признавање стечених диплома што аутоматски значи да би у Црноj Гори имали одjедном повећани броj нових високошколаца и радника из региона, коjи би вjероватно били мање захтjевниjи на почетку и лако би узимали радна мjеста од грађана Црне Горе. Код нас jе наjвише услужних дjелатности и за ову врсту дjелатности, радна снага из региона би била нашим послодавцима интересантниjа из разлога што би имали право одабира и запошљавали би мање скупе раднике. Тако да би тржиште рада било засигурно наjвише под утицаjем ове инициjативе тj. прве импликациjе би се осjетиле на тржишту рада, па тек касниjе у другим сферама. Неке индустриjе би код нас овим изгубиле квалитет, а неке као услужне дjелатности, добиле на квалитету.
Коjи су то сектори коjи би били наjпогођениjи овом инициjативом, а који би могли имати наjвећу корист?
Процjена Свjетске Банке jе да би ова инициjатива слободног и проходног тржишта, уштедjела више од три милиjарди долара годишње, односно спасила више од 30 милиона сати чекања на границама, дjелуjе као охрабруjући податак. Дакле, ако jе сада рецимо транспорт jедног контеjнера из Пољске у Шпаниjу (дистанца од око 3.000 км) могуће урадити за неких 25 сати и по циjени од 6.000 еура, за исти таj транспорт из Битоља до Бањалуке платићете исту циjену, обавити транспорт за исто вриjеме, али ћете прећи 800км умjесто 3.000 км. Ту jе кључ продуктивност и рентабилност. Процjена jе да би инициjативом Отворени Балкан ови трошкови у прве три године били снижени за 20 одсто, а већ четврте и пете године за циjелих 50 одсто.
Наша саобраћаjна индустриjа би тешко сада могла да се ухвати у коштац са оваквом инфраструктуром, и нажалост мислим да би оваj сектор имао велике ударе. Такође, пољопривредна индустриjа би била на удару и мануфактуре. Предности од ове инициjативе би имали, свакако, туризам и грађевинарство. Већа флуктациjа становника из региона би довела нове госте у наше хотеле и туристичке садржаjе. Грађевинарство би имало коначно риjешен проблем радне снаге и не би имали велика кашњења и дуге рокове изградње обjеката и инфраструктуре.
