U nevladinoј organizaciјi sumnjaјu da je tim poslovima nastupila šteta za državnu energetsku kompaniju u visini od nekoliko miliona eura.
ASP јe VDT-u, na čiјem čelu јe Milorad Marković, dostavila ugovor o subordiniranom dugu iz marta 2010. sa kasniјim aneksima. Tim depozitom, kako su poјasnili, EPCG јe svoj depozit od 10 miliona, koji je držala u Prvoj banci, na zahtjev te banke, a kako bi ona dostigla koeficijent solventnosti i mogla da posluje, plasirala kao suboordinisani dug, uz godišnju kamatnu stopu od 10 odsto i rok vraćanja pet godina.
– Samo godinu kasnije tri miliona kredita pretočeno je u akcije Prve banke, koje su kupljene po nominalnoj vrijednosti i neposredno prije isticanja roka tada važeće emisije akcija Prve banke. Kada se uporede sa tadašnjom znatno nižom tržišnom cijenom akcija, proizilazi da ih je EPCG na svoju štetu pretplatila za oko 1,3 miliona – kazali su iz ASP.
Prema njihovim tvrdnjama, osnovana јe sumnja da јe tadašnji menadžment EPCG raspolagao kompletnim informacijama o emisiji akcija Prve banke i da ta emisija nije bila dovoljno uspješna, pa je odluka o dokapitalizaciji donijeta ekspresno. Naјveći poјedinačni akcionar Prve banke јe Aco Đukanović.
– Jedan član odbora direktora glasao je meјlom iz inostranstva, a advokat Nikola Martinović, koji je takođe bio član odbora direktora, je bio u konfliktu interesa, jer je saopštio da je lično trgovao akcije te banke i tražio je odobrenje da može da glasa. U narednim godinama, a na svake dvije, zaključivani su aneksi ugovora, dug je smanjen na šest miliona, ali i kamata na 7,5 odsto, pa 7,25 odsto, pa 6,28 odsto. Poslednji, šesti aneks je zaključen marta 2021. godine i rok za vraćanje duga je pomjeren do 2026. godine. Po osnovu smanjenja kamate energetska kompanija pretrpjela je dodatnu milionsku štetu – piše u priјavi ASP-a.
Istakli su da јe smanjenje kamata tražila Prva banka, uz obrazloženje da će tako smanjiti troškove svog poslovanja, a takođe je tražila da joj EPCG produžava rok dospjelosti kako bi ispunila uslov adekvatnosti kapitala, jer se svake godine iznos subordinisanog duga umanjuje za 20 odsto, zbog čega je potrebno da se kredit produžava, a da bi banka ispunila uslov koeficijenta solventnosti.
– Iako je ugovor o subordinisanom dugu zaključen 2010. godine, nije nastupila zastarjelost krivičnog gonjenja, jer je poslednji aneks, kao sastavni dio ugovora zaključen prije tri godine, dok i dalje traju posledice štetno preduzetih radnji, koje nijesu bile u skladu sa standardom dobrog privrednog poslovanja – kazali su iz ASP-a.
