Влада jе на последњој сједници прошле године усвоjила смjернице за ревитализациjу и развоj прерађивачке индустриjе у Црноj Гори. Из Владе је том приликом оцијењено да је у условима веће изложености привреде негативном утицаjу епидемиjе на економску активност, као и стагнирања у индустриjи у задњоj децениjи, веома важна подршка привреди у увођењу нових технологиjа и улагања у повећање капацитета производње и прераде у циљу стабилног квалитета производње на дуги рок и већег учешћа на домаћем и страном тржишту.
– Повећање инвестициjа у основна средства и нове технологиjе од кључног jе значаjа за покретање структурних промjена, раст продуктивности и конкурентности сектора прерађивачке индустриjе. Економски значаj инвестициjа у основна средства прерађивачке индустриjе произилази из њихове улоге фактора одрживог раста производње и запослености због чега су оне важан инструмент и средство спровођења индустриjске политике. Уважаваjући садашње стање и динамику промjена на тржишту, посебно у сектору прерађивачке индустриjе, утврђено jе да уз постоjећу структуру и врсту опреме у предузећима, ниjе могуће обезбиjедити дугорочан раст производње – наводи се у стратегији Владе.
Програмском линиjом за модернизациjу производних процеса, Министарство економског развоjа се опредиjелило да за микро, мала и средња предузећа обезбиjеди бесповратну подршку у виду покрића диjела трошкова кредитних средстава за набавку опреме.
– Реализуjе се у сарадњи са инвестиционо-развоjним фондом и свим пословним банкама у Црноj Гори, кроз бесповратну подршку за покриће диjела оправданих трошкова у износу до 35 одсто вриjедности набавке опреме (нето фактурисане вриjедности без пореза на додату вриjедност и зависних трошкова). Привредни субjекат jе у обавези да преосталих 65 одсто вриjедности опреме обезбиjеди из кредита или у комбинациjи са учешћем сопствених средстава. Износ средстава бесповратне подршке, у висини до 35 одсто, креће се у интервалу од 7.000 до 70.000 еура, при чему се вриjедност опреме креће у распону од 20.000 до 200.000 еура – наводи се у смјерницама Владе.
Ипак, ова одлука Владе долази управо након године, у којој ниjедан нови инвеститор ниjе дошао, гашењем КАП-а званично смо остали без индустриjе. Алуминиjумска фабрика jе основала приjе 50 година, приватизована jе краjем 2005. године, под стечаj отишла половином 2013. године, а са производњом је престала од 1. jануара. Разлог планског гашења jе циjена струjе коjа jе драстично скочила на референтноj берзи електричне енергиjе Хупекс. Приjе него се КАП угасио, са производњом jе стала Жељезара. Власници су одлучили у марту да стану са производњом на неколико мjесеци, међутим, ни дан-данас производње нема. Турска Тосjали група тражила jе од Владе уступке како би наставила са производњом, док је Влада преговарала са неколико инвеститора, али ништа конкретно ниjе договорено.
Пред краj године остали смо и без дуванске индустриjе, власници Новог дуванског комбинатаобавиjестили су jавност и Владу да прекидаjу производњу.
