- Zahtijevamo transparentan i inkluzivan proces donošenja odluka, koji će uzeti u obzir stvarne potrebe građana, zaštitu životne sredine i održivi razvoj- navodi se u zajedničkom saopštenju predstavnika te dvije NVO.
Oni su povodom utvrđivanja Predloga zakona o korišćenju energije iz obnovljivih izvora na 34. sjednici Vlade, izrazili ozbiljnu zabrinutost zbog predviđenog sistema podsticaja za projekte malih hidroelektrana (mHE) do deset megavata (MW).
Izvršni dirktor Eko-tima, Milija Čabarkapa, kazao je da je subvencionisanje mHE projekata rezultiralo višemilionskim troškovima za građane Crne Gore, dok su koristi u energetskom, ili u pogledu socio-ekonomskih benefita za lokalne zajednice, bile zanemarljive.
-Uz to, ekološke štete su nemjerljive – devastacija riječnih ekosistema, gubitak staništa i ugrožavanje izvora pitke vode su samo neki od problema koje ove hidroelektrane uzrokuju- rekao je Čabarkapa
Ovim zakonskim rješenjem se, kako je saopšteno iz Eko-tima i ASP-a, nastavlja praksa podržavanja društveno-ekonomskih i ekološki štetnih projekata, uprkos jasnim dokazima o njihovoj ukupnoj štetnosti tokom prethodnih godina, te ogromnom otporu lokalnih zajednica širom Crne Gore
Predstavnica ASP-a, Ines Mrdović, kazala je da se radi o izuzetno štetnom predlogu zakona za crnogorske potrošače.
-Nijesu naučene lekcije iz ranijih godina i predložena rješenja izazivaju ozbiljnu zabrinutost da će se nastaviti sa pogubnom politikom dodjele subvencija ili garantovanim cijenama od države, što je drugi naziv za klasičnu otimačinu novca građanima iz džepova zarad privatnih interesa- tvrdi Mrdović.
Prema njenim riječima, čini se da će ovaj predlog zakona, ukoliko bude usvojen, višestruko biti štetniji od Zakona o energetici iz 2016. godine, koji je prvi put uveo sistem podsticaja “i tako otrgnuo desetine miliona EUR novca građana, koji je mogao da bude mnogo pametnije uložen u socijalni i društveni razvoj z
- Potpuno je razačaravajuće što se nastavlja sa donošenjem zakona u korist privilegovanih. Ovo je zakon za nove i stare tajkune, a ne za crnogorske građane- upozorila je Mrdović.
Čabarkapa je dodao da ozbiljno kritikuju način na koji je Ministarstvo energetike i rudarstva sprovelo javnu raspravu o Nacrtu tog zakona u februaru ove godine
- Rasprava je organizovana u urgentnom roku od svega desetak dana, što nije ostavilo dovoljno vremena za adekvatno uključivanje svih zainteresovanih strana i detaljnu analizu predloženog zakonskog rješenja, što je suprotno standardima Evropske unije (EU)- rekao je Čabarkapa
Pored toga, kako tvrdi, Ministarstvo nikada nije izvijestilo javnost o sprovedenoj javnoj raspravi, niti je odgovorilo na komentare i sugestije koje su podnijele zainteresovane strane, što naglašava nedostatak transparentnosti u procesu.
- EU standardi zahtijevaju da rezultati javnih konsultacija budu javno dostupni i transparentni, omogućavajući građanima i zainteresovanim stranama uvid u odluke koje su donijete na osnovu tih konsultacija. Neispunjavanje ovih standarda predstavlja značajan propust u pogledu transparentnosti i inkluzivnosti- zaključio je Čabarkapa-
