Odluka Vlade Crne Gore da raskine ugovor o ograđivanju od valutnog rizika (takozvani valutni hedžing) i izlasku iz unakrsnog valutnog svopa može se posmatrati dvojako: iz taktičnog i strateškog ugla. Sa jedne strane, čini se da je to taktički dobar potez da se kratkoročno povuku prihodi na bazi raskidanja kroz oslobađanje sredstava, da se pruži injekcija budžetu i da se, takođe kratkoročno, osloni na prognozu i generalni trend rasta eura u odnosu na dolar, kaže u razgovoru za „Dan“ ekonomski analitičar Aleksandar Vučinić.
– Ipak, strateški tj. dugoročno i holistički gledano, ukoliko se ne bi ušlo u novi hedžing, potez je veoma riskantan jer ne postoje nikakve garancije da će valutni paritet eura i dolara nastaviti da se kreće u smjeru povoljnom po Crnu Goru u uslovima kada hedžing nije na snazi, tj. u smjeru jačanja domaće valute, što automatski smanjuje dolarsku glavnicu i kamatu izraženu u eurima – ističe Vučinić.
Vučinić ukazuјe da bi u slučaјu novog naglog jačanja dolara Crna Gora ostala na vjetrometini.
– Poznate su dvije monetarne teorije koje determinišu valutni kurs. Najbitnija se odnosi na paritet kamatnih stopa. Recimo, ako referentne kamatne stope rastu brže u eurozoni nego u SAD, strani investitori će zbog većih povrata ulagati u evropsko kapitalno tržište, što će uzrokovati jaču potražnju eura i respektivno jačanje u odnosu na dolar – obјašnjava Vučinić.
Kako јe dodao, godišnja inflacija u SAD spustila se na oko četiri odsto, što je pozitivna vijest koja je uticala da američki FED na poslednjem zasjedanju ne donese odluku o povećanju kamatnih stopa.
– Sa druge strane, inflacija u Evropi takođe je u silaznom trendu, ali znatno tvrdoglavija i na višim nivoima nego u SAD. Zbog toga se očekuje još jedno dizanje evropskih stopa. Bez obzira na kratkoročnu utemeljenost prognoze o rastu kursa eura/dolara, u trenutnim turbulentnim globalnim ekonomskim i geopolitičkim uslovima veoma je nezahvalno praviti dugoročne prognoze o daljim trendovima. Upravo iz tih razloga trebalo je zadržati zonu izvjesnosti i predvidivosti umjesto opklade na jačanje eura – smatra Vučinić.
Međutim, dodaјe on, sigurno јe da bi u Crnoj Gori takav scenario izazvao selektivno mahanje podacima i spinovanje da država trpi gubitke zbog hedžinga, po principu švedskog stola, bez ukazivanja na širi kontekst.
– Iz tog razloga je politički neugodno. Dosadašnje iskustvo je sigurno bilo dragocjeno po crnogorske finansijske institucije, pa mogućnost novog hedžing ugovora ipak uliva nadu. Treba voditi računa o tržišnim indikatorima, poput činjenice da se jaz između američkih i evropskih kamatnih stopa smanjuje u odnosu na 2021. godinu, što bi moglo da utiče na veću eursku kamatu u novom aranžmanu u odnosu na dosadašnjih 0,88 odsto. Opcija refinansiranja duga eurskim kreditom trenutno ne djeluje izgledno zbog nedovoljno visokog spot EUR/USD kursa i visokih eurskih kamatnih stopa. Ipak, sve opcije treba imati na stolu i pažljivo pratiti situaciju – zaključuјe Vučinić.
