Апелациони суд у Нишу требало би ускоро да одржи сједницу на којој ће размотрити жалбу Подгоричанина Марјана Вујачића на пресуду којом је осуђен на 30 година затвора због убиства Југослава Цветановића. Жалбу на ту пресуду уложио је његов адвокат Огњен Радић, како је навео у документацији због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о казни. У жалби се истиче да првостепени суд у фази суђења и тужилаштво у Врању нису предложили нити извели доказ трасолошким вјештачењем, као ни друга вјештачења. Апелационом суду у Нишу у жалби је предложено да Вујачића ослободи или да првостепену пресуду укине и врати суду на поновни поступак.

– Суд је пресуду учинио неразумљивом и противрјечном у односу на дате разлоге. Првостепени суд пристрасно и на штету Вујачића очигледно доноси пресуду на основу индиција, иако то не наводи конкретно. За ослобађајућу пресуду довољна је и сама сумња у погледу доказаности чињеница. На чаурама са лица мјеста није пронађен ДНК траг окривљеног. Ни на једној. Вјештачењем телефона и телефонске комуникације, као нити једним другим изведеним доказом, окривљени није доведен у везу са покојним Југославом Цветановићем – пише, између осталог, у жалби

Виши суд у Врању осудио је Вујачића на 30 година затвора због убиства Цветановића. Оптужница против њега подигнута је у децембру 2019. због сумње да је 27. септембра 2017. године, око поноћи, у Врању убио Цветановића. Како је наведено у оптужници, он је Цветановићу пришао с леђа и из „шкорпиона” у њега испалио 14 метакa.

– Тражимо усвајање жалбе с обзиром на чињеницу да је једини доказ у поступку узроковани ДНК траг са зида кладионице „Сокер” који је наводно оставило лице које се удаљавало са мјеста извршења кривичног дјела. Тужилаштво је морало да доведе у везу окривљеног Марјана Вујачића са тим трагом на начин што ће одредити трасолошко вјештачење. На тај начин морало се утврдити на којој висини је лице са снимка контактирало руком зид кладионице и онда видјети да ли је у питању иста висина, исто мјесто и траг са којег је узет брис или су два различита трага – појашњено је жалбом.

Одбрана наводи да тужилаштво није наредбом одредило ни антрополошко вјештачење. Зато истичу да се вјештачењем мора покушати утврдити идентитет осумњиченог и компаративним методом трагова са лица мјеста.

– ДНК садржи узорак од најмање три особе, од којих је Вујачић само један. Остали доприносиоци су непознати. То је констатовано у закључку и мишљењу Биолошког факултета у Београду, Центра за форензику и примијењену молекуларну генетику... Суд није одредио ни неуропсихијатријско вјештачење Марјана Вујачића. Сматрамо да је суд морао у току поступка обавити вјештачење. Потребно је утврдити да ли је искључена или смањена урачунљивост, или је наводно учинио кривично дјело услед зависности од употребе алкохола или дрога, или је због душевних сметњи неспособан да учествује у поступку. Суд није ништа од тога утврђивао – дио је навода жалбе.

Вујачић је раније ухапшен у Новом Саду због фалсификовања исправа. Неколико дана касније српска полиција је саопштила да је осумњичен за убиство Југослава Цветановића и за још три ликвидације, од којих су двије почињене у Црној Гори, а једна у Холандији.

– На чаурама са лица мјеста није пронађен ДНК траг окривљеног. Ни на једној. Вјештачењем телефона и телефонске комуникације, као нити једним другим изведеним доказом није доведен у везу окривљени са покојним Југославом Цветановићем. Јединствена казна затвора 30 година је, с обзиром на све околности, драконска – представљено је жалбом.

Виши суд у Подгорици је крајем октобра прошле године потврдио оптужницу Специјалног тужилаштва против Вујачића и Рада Поповића због сумње да су у новембру 2018. убили Веселина Калезића, а пола године касније и Мила Илића. Специјално тужилаштво у Подгорици доставило је раније Вишем суду у Подгорици предлог да се Вујачићу суди у одсуству, с обзиром на то да није доступан црногорским правосудним органима.