Кокаин је једно од најпожељнијих добара за криминалце са Западног Балкана. Међу водећима у овом “послу”, у последњих неколико година су кавачки и шкаљарски клан из Котора. Од укупне количине кокаина који уђе у Европу, скоро 70 процената растурају групе повезаним са криминалним групама са Западног Балкана.
На основу дешавања у “подземљу”, истражитељи су дошли до везе которских група са мафијама из региона. Према бројним извјештајима страних истраживача који се стручно баве овом темом, ови кланови се баве финансирањем, транспортом и дистрибуцијом великих количина кокаина који се из Јужне Америке доставља у Европу.
Једна од важних карика за “успјешан” нарко бизнис су, према стручним наводима из ранијих извјештаја, контакти с локалним криминалним групама. Такође, врло је важан и “извор” (добављач) кокаина. А утицај или везу у лукама већих европских градова, балканску мафију доводи у позицију да контролише снадбјевање кокаином. То им омогућава да снизе цијене, преносе уштеђевину потрошачима, пруже добар квалитет по “фер” цијени и на тај начин нокаутирају конкуренцију.
О томе је било ријечи и у извјештају Валтера Кемпа ,“Транснационална хоботница”, који открива глобалне жаришне тачке организираног криминала у које су укључене групе са Западног Балкана.
Како се наводи у поменутом извјештају, групе из региона су модерне, динамичне и предузетнички настројене. Већина криминалних група са Западног Балкана обавља своје послове у жариштима ван региона, на примјер, кориштењем енкриптованих форми комуникације; истраживањем нових рута и начина кријумчарења, попут ’нарко-авиона’ којима се преноси дрога; прањем новца путем криптовалута, кроз офшор зоне назад у њихове земље поријекла.
Њихова сарадња са локалним криминалним групама, приступ кокаину на извору, и присуством у великим европским лучким градовима, значи да ће бити у стању да контролишу набавку кокаина од извора до крајњег циља.
Прве индикације, према отвореним изворима информација, постојања веза између мафија у источној Европи и колумбијских картела појавиле су се 2001. године.
Већина кокаина који се из Латинске Америке допрема у Европу складишти се у контејнерима на великим бродовима. Тако, 90 одсто кокаина који улази у Европу долази у контејнерима, који се налазе на великим трговачким бродовима. Пошиљке кокаина обично се стављају у контејнере са свјежим воћем (посебно бананама) и смрзнутом воћном пулпом из Колумбије и Еквадора. Како такви контејнери садрже лако кварљиву робу због чега је брзина од велике важности, на улазним лукама има мање контроле.
-На одредишту се саучесницима саопштава серијски број контејнера у коме се налази кокаин, дрога се узима и постављају се лажне пломбе на врата контејнера како би прикрили провалу. Чињеница да је то могуће указује на висок степен корупције међу припадницима обезбјеђења у лукама, како улазних тако и излазних. Тужиоци спомињу да картели могу да понуде царинским службеницима између 500.000 и миллион америчких долара како пошиљка не би морала да прође контролу - детаљ је из извјештаја.
Жељка Бојанић
