Падом Отониела, који се сматра највећим наркобосом овог вијека, истакнуто је да је његов картел хоботница с широким пипцима која досеже 28 земаља свијета, гдје дјелује у савезу с познатим мафијама и међународним картелима. Овај моћни картел досеже и до балканске мафије.
Јавна је тајна да мафија са Балкана, која се бави шверцом наркотика, тај илегални бизнис "увози" углавном из Колумбије. Такође, врло често се у медијима могло чути повезивање високопозиционираних чланова и црногорске мафије, вођа кавачког и шкаљарског клана, са наркобосовима Колумбије. На неки начин, могло би се рећи, да је та земља " Златна кока", за нарко-групе. Чак и велике заплијене кокаина на бродовима често су повезиване са црногорским клановима. Тај кокаин је углавном кретао из Колумбије.
Моћ овог картела потврдио је раније у изјави објаснио генерал Јорге Луис Варгас, диреткот колумбијске полиције.
-Пет међународних мафија и картела главне су мафије којима тргује Clan del Golfo, Јalisco, Nueva Generación и Sinaloa у Мексику, калабријска и сицилијанска мафија у Италији и на Балкану у Еуропи. То су пет главних мафија с којима је Отониел трговао- рекао је Варгас.
Захваљујући њиховим савезима, процјењује се да овај картел сваког мјесеца преноси око 20 тона кокаина, који прво премјешта на точке прерасподјеле у Средњој Америци, углавном Панами, а одатле у Сједињене Државе, Еуропу, па чак и Азију.
Пошиљке у Еуропу обављају се у контејнерима поврћа (посебно банана) које стижу у луке Роттердам и Антверпен (Белгија), али и у Шпанији и одатле се крећу копненим путем на Балкан, који дјелује као центар прерасподјеле.
На основу дешавања у “подземљу”, истражитељи су дошли до везе которских група са мафијама из региона. Према бројним извјештајима страних истраживача који се стручно баве овом темом, ови кланови се баве финансирањем, транспортом и дистрибуцијом великих количина кокаина који се из Јужне Америке доставља у Европу.
Једна од важних карика за “успјешан” нарко бизнис су, према стручним наводима из ранијих извјештаја, контакти с локалним криминалним групама. Такође, врло је важан и “извор” (добављач) кокаина. А утицај или везу у лукама већих европских градова, балканску мафију доводи у позицију да контролише снадбјевање кокаином. То им омогућава да снизе цијене, преносе уштеђевину потрошачима, пруже добар квалитет по “фер” цијени и на тај начин нокаутирају конкуренцију.
О томе је било ријечи и у извјештају Валтера Кемпа ,“Транснационална хоботница”, који открива глобалне жаришне тачке организираног криминала у које су укључене групе са Западног Балкана.
Прве индикације, према отвореним изворима информација, постојања веза између мафија у источној Европи и колумбијских картела појавиле су се 2001. године.
Већина кокаина који се из Латинске Америке допрема у Европу складишти се у контејнерима на великим бродовима. Тако, 90 одсто кокаина који улази у Европу долази у контејнерима, који се налазе на великим трговачким бродовима. Пошиљке кокаина обично се стављају у контејнере са свјежим воћем (посебно бананама) и смрзнутом воћном пулпом из Колумбије и Еквадора. Како такви контејнери садрже лако кварљиву робу због чега је брзина од велике важности, на улазним лукама има мање контроле.