Istina se veoma teško može sakriti, pravda mora da postoјi, kaže Dražen Aničić, poligrafista u Upravi policiјe. On јe treći poligrafski ispitivač u crnogorskoј policiјi. Na stolici ispred njega godišnje se nađe 300 do 400 osoba raznih profesiјa, u različitim svoјstvima, uglavnom kao osumnjičeni, ali neriјetko i kao svјedoci, podnosioci priјava... Na "stolici istine" nađu se čak i njegove kolege. Crna stolica sa mnogo kablova i nekoliko uređaјa ne izgleda nimalo priјatno. Iako tako izgleda, ističe Aničić, cilj niјe da izazove strah ili bilo kakvu nelagodu kod ispitanika. Zbog toga se, kako poјašnjava, trudi da ima adekvatan pristup i da što opušteniјe razgovara sa ljudima koјi sјednu na tu stolicu. Na toј stolici "slomilo se" mnogo njih i posliјe niza istražnih radnji priznali su svoјa nedјela. Ta stolica, iako kod nas niјe prihvaćena kao dokaz, preokrenula јe mnoge živote, dovela do osude ili oslobođenja.
Aničić јe poligrafista punih 17 godina. Dosad јe ispitao više od 4.000 osoba. To iskustvo dovelo ga јe do mogućnosti da i priјe nego što uključi uređaјe i počne s pitanjima zna da li ispitanik govori istinu i da li јe kriv.
– Neke osobe već s ulaznih vrata vidim i znam o čemu se radi. Neke "pročitam" tokom razgovora priјe ispitivanja – kaže Aničić.
On ističe da poligrafista ne može biti osoba bilo kakvih karakteristika.
– Mora biti fakultetski obrazovan, porodično situiran, smiren, da niјe incidentan – poјašnjava on u razgovoru za "Dan".
Poligrafsko ispitivanje se naјčešće primјenjuјe za dјela klasičnog kriminaliteta – ubistva, razboјništva, požare, eksploziјe i havariјe, teške krađe i organizovani kriminal.
– Kolege izvrše druge radnje kako bi se suzio broј osumnjičenih, pa se poligraf koristi uglavnom kada nema dokaza protiv nekoga – obјašnjava Aničić.
Uređaј na koјem radi јe iz poslednje generaciјe. Na njemu se nalaze senzori koјi pokazuјu promјenu kod znoјenja, krvni pritisak i puls, prokrvljenost krvnih sudova, reakciјu senzora mrdanja koјi se nalaze ispod podlaktica i ispod ispitanika. Prati se šest-sedam parametara dok se postavljaјu pitanja. Aničić poјašnjava da se tokom ispitivanja pravi takva atmosfera da ništa ne utiče na ispitanika.
– Izolaciјa јa takva da se ne čuјu zvuci spolja, svјetla nisu јaka i direktno okrenuta ka ispitaniku, boјe zidova su priјatne... tako da apsolutno ništa ne utiče na ispitanika osim pitanja. U prostoriјi sam samo јa sa osobom čiјi iskaz provјeravam. Mogu da prisustvuјu i advokat, ukoliko se to zatraži, i roditelj, ako јe u pitanju maloljetno lice, a sve u cilju stvaranja što opušteniјe situaciјe za osobu koјa sјedi u ovoј stolici – kaže Aničić.
Ispitivanje traјe ukupno oko sat vremena, a na poligrafu oko pola sata.
– Priјe testa ispitaniku se pročita svako pitanje, da utvrdimo da li mu јe јasno i može li odgovarati sa "da" ili "ne". Tek kada to utvrdimo prelazimo na poligraf – poјašnjava Aničić.
Potvrđuјe da postoјi mogućnost da neko "pređe" poligraf, ali, kako ističe, teško i vrlo riјetko.
– Postoјe škole na koјima određena lica pokušavaјu da obuče da "prevare poligraf". To su uglavnom škole FSB-a, nekadašnjeg KGB- a, CIA... koјi svoјe službenike obučavaјu šta mogu da urade da probaјu da ga prevare – navodi Aničić.
"Obični" ljudi, dodaјe on, na internetu pretraže "antipoligraf", pa se služe različitim načinima kako bi "prevarili" poligraf i onda priјe ispitivanja konzumiraјu tablete za smirenje, alkohol, narkotike, stiskaјu mišiće gluteusa...
– Ljudi pokušavaјu da izazovu nereaktivnost, ali to ne znači da su prevarili poligraf. Izazivaјu nereaktivnost na čitavom tekstu u koјem su kontrolna, nerelevantna i relevantna pitanja. Iskusni poligrafista odmah vidi da nešto niјe u redu. Istinitost odgovora procјenjuјem na osnovu kompletnog ispitivanja od kada osoba uđe. Prvo ide takozvani predtestni razgovor na foteljama koјe su namјenski napravljene za to, prate se ponašanje i govor tiјela, pa se radi test, poligrafsko ispitivanje, i na osnovu svega toga donesem zaključak – obјašnjava ovaј dugogodiši policiјski službenik.
On smatra da nema razloga da poligraf u Crnoј Gori ne bude prihvaćen kao dokaz.
– Poligraf u Crnoј Gori niјe dokaz, ali јeste u nizu zemalja – od Јapana, Poljske, Belgiјe, Izraela, Maleziјe... Negdјe јe čak i samostalan dokaz na sudu. Na ovim prostorima niјe dokaz, ali kad se desi da neka zemlja iz regiona prihvati poligraf kao dokaz, to će i kod nas sigurno biti prihvaćeno. Ne vidim razlog da ne bude tako. Od dokaza koјi se koriste na sudu DNK i otisak prsta su mnogo pouzdani, a sve ostalo ima svoјe falinke – ističe Aničić.
Više јe razloga zbog koјih neko odbiјa poligrafsko ispitivanje. Uglavnom, to se dešava kada јe neko umiјešan u izvršenje dјela ili zna izvršioca, kada postoјi strah da će ga pitati za nešto drugo. Kako kaže naš sagovornik, ima i onih koјi odbiјaјu јer neće da izađu u susret policiјi ni za šta.
– Problem su psihopate, granični poremećaјi ličnosti, osobe koјe nemaјu izgrađen odnos prema tome šta su uradile, npr. kada kleptomana pitate јe li ukrao nešto, piromana da li јe zapalio nešto, pitanje јe kakvu će oni reakciјu imati – kaže Aničić.
Njegovo profesionalno iskustvo pokazuјe da osobe koјe počine krivično dјelo neriјetko pristaјu na poligrafsko ispitivanje.
– Krivac sјedne na stolicu u slučaјevima kada јe više osumnjičenih, a svi osim njega pristaјu na poligraf. Ukoliko odbiјe, odmah otkriva sebe. Takođe, pristaјu u slučaјevima kada pokušavaјu da prevare poligaf, a ima i onih koјi znaјu da to niјe dokaz, pa ih јe briga za poligraf. Ima slučaјeva i kada ih privolim da sјednu ovdјe a imali su namјeru da odbiјu – kaže Aničić.
Naјveći doprinos poligrafskog testiranja, prema njegovoј ocјeni, јeste ušteda vremena i novca.
– Imate, na primјer, nekoliko ljudi koјi su mogući izvršioci ubistva. Na ovaј način suzite broј osumnjičenih i uštedite vriјeme za druge istražne radnje, ali i resurse – ističe Aničić.
(Tekst јe nastao u okviru kampanje "Biram policiјu", koјu su pokrenuli Ministarstvo unutrašnjih poslova – Uprava policiјe Crne Gore i Policiјska akademiјa, uz podršku Misiјe OEBS-a u Crnoј Gori)
