Европски суд за људска права у Стразбуру („Европски суд“) донио је пресуду у предмету Ражнатовић против Црне Горе и утврдио да није било повреде права на живот загарантованог чланом 2 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода („Конвенција“), саопштила је заступница Црне Горе пред ЕСЉП, Валентина Павличић

Представку су поднијела три члана породице пацијенткиње Клинике за психијатрију Клиничког Центра Црне Горе која је извршила самоубиство током боравка у тој клиници, жалећи се на повреду материјалног аспекта права на живот из члана 2 Конвенције.

У периоду од 2003. до 2006. године, пацијенткиња је лијечена на Клиници за психијатрију КЦЦГ у Подгорици. Од 6. децембра 2006. године је добровољно смјештена на исту клинику, јер је покушала да изврши самоубиство.

Након двије седмице јој је омогућено да проведе вјерски празник код куће са породицом. За вријеме кратког боравка у породичној кући, поново је покушала да изврши самоубиство и враћена је у болницу, гдје је поново хоспитализована уз давање редовне терапије. Током овог боравка у болници, дана 14.02.2007. године, пацијенткиња је непримјетно напустила круг болнице и извршила самоубиство, скочивши са оближњег моста у ријеку Морачу.

- Званична истрага у овом предмету је започета у фебруару 2007. године, узимањем изјава од запослених у Клиници за психијатрију КЦЦГ, и прикупљањем других доказа у предмету, након чега је надлежни тужилац одлучио да нема елемената кривичног дјела за које се гони по службеној дужности и о томе обавијестио подносиоце представке који нијесу искористили своје право да поступе као супсидијарни тужиоци, већ су покренули грађански поступак за накнаду штете од Државе пред Основним судом у Подгорици. У спроведеном грађанском поступку су саслушани сви релевантни субјекти чији искази су били од значаја за доношење правилне одлуке о здравственом стању пацијенткиње, у смислу одређивања да ли се лијечење исте требало спроводити у установи „отвореног“ или „затвореног“ типа, и спроведена су медицинска вјештачења од стране два института медицинских факултета региона, након чега је Основни суд у Подгорици донио пресуду у јулу 2014. године којом је одбио захтјев за накнаду штете подносилаца представке - појаснила је Павличић.

Подносиоци представке нијесу успјели да докажу недостатак адекватне његе у конкретном случају.

Наведена пресуда Основног суда у Подгорици потврђена је од стране Вишег суда у Подгорици у марту 2015. године, а од стране Врховног суда је одбијена ревизија у јуну 2015. године чиме су потврђене одлуке нижестепених судова.

Подносиоци представке су се обратили и Уставном суду Црне Горе подносећи уставну жалбу због повреде права на једнаку заштиту права и слобода загарантованог чланом 19 Устава Црне Горе, повреду права на достојанство и неповредивост личности загарантованог чланом 28 Устава Црне Горе и повреду права на правично и јавно суђење загарантованог чланом 32 Устава Црне Горе као и чланом 2 Конвенције. Ова уставна жалба је одбијена. 

Подносиоци представке поднијели су појединачну представку Европском суду против државе Црне Горе жалећи се на повреду права на живот од стране државе Црне Горе, а које је загарантовано чланом 2 Конвенције. У својим притужбама подносиоци представке (насљедници покојнице) су навели да је медицинско особље Клинике за психијатрију КЦЦГ морало знати за суицидне нагоне пацијенткиње и да по том основу није урадило све што је било разумно очекивати како би се пацијенткињи заштитио живот.

- Европски суд је након оцјене навода из поднијете представке, поднијетих писаних опсервација у правној одбрани државе од стране заступнице Црне Горе пред Европским судом, а у свијетлу домаћег права и установљених међународних стандарда, утврдио да није било повреде материјалног аспекта члана 2 Конвенције и у том смислу донио пресуду. Суд је у пресуди закључио да није било увјерљивих елемената да би се одступило од закључака које су у својим одлукама донијели домаћи судови, а које се односе на то да Клиника за психијатрију КЦЦГ није знала, нити је морала знати о постојању непосредног ризика по живот пацијента који је на добровољној основи боравио на лијечењу на истој клиници - саопштила је Павличић.

Пресуда ће постати правоснажна у околностима утврђеним чланом 44 став 2 Конвенције и може бити предмет редакцијске измјене.