Пуцњи у главу у подземној гаражи прометног тржног центра. Откинуте ноге у експлозији бомбе поднеметнуте под аутомобил у неком балканском граду. Мучење, касапљење и фотографисање унакажених тијела припадника супарничких банди. Покољи по ресторанима европских метропола чији су актери Црногорци, Срби и понеки "Југословен". Све ово повезује једна ријеч - кокаин, пише Kurir.rs.
Килограме вишпе нико " не броји"
Да би се вијест о заплијени кокаина "пробила" до насловне стране, то мора да буде количина као недавно у Црној Гори, када је у бананама пронађено 1,4 тоне кокаина у циглама. Вриједност је процјењена на око 100 милиона еура. Вијест да је негдје у региону заплијењено кило или две кокаина углавном иде на дно стане, јер то више није догађај од велике важности, јер килограме више нико не броји.
Кокаин је постао црногорско-српски феномен и "бренд" и кланови са ових простора важе за највеће "играче" у Европи. По неким процијенама МУП Србије, црногорско-српске банде кријумчара снабдјевају и до 60 одсто тржишта кокаина у Европи.
Огромна илегална зарада
По подацима сајта Rasel Webster за 2019. годину вриједност тржишта кокаина у Европи је око 9,1 милијарди еура, уколико црногорско-српки кланови држе око 60 одсто продаје, није тешка математика израчунати да је њихов приход око 5,4 милијарди еура. Чисто за илустрацију о коликој суми се ради, говори податак да је то неколико пута више новца него што су били војни буџети држава бивше Југославије, који су за ту намену, мада је тешко сабрати у еуро, издвојиле око 1,6 миљарди еура.
Да то нису само новинарске фантазије и празне приче, осим сада већ троцифреног броја жртава рата кланова за превласт над тржиштем кокаина говоре и невјероватне количине кокаина заплијењене по свијету, прије свега у Европи, а које припадају неком од балканских картела. Рекордне заплијене ове врсте дроге у многим земљама је управо кокаин који су или шверцовали или његов шверц организовали Срби или Црногорци.
Рецимо, највећа заплијена у историји америчке царине је управо проналазак више од 16 тона кокаина чија је вриједност процијењена на баснословних 1,1 милијарду долара у луци у Филаделфији 2019. године. Већина похапшене посаде су били Црногорци, који су признали дјело, али нису из страха за своју безбједност смијели да признају ко стоји иза овог гигантског подухвата. Наши криминалци су заслужни и за највеће, историјске заплијене у Румунији, Бугарској, Грчкој, истражује се један случај у холандској луци Ротердам...
Ипак, не иде сва сума нарко-картелима у руке и то је посебна опасност. Они имају и велике трошкове за транспорт, подмићивање, а такође имају и доста губитака када им полиција или царина заплијене робу Ипак, нема сумње да и даље огромне количине новца стижу у шаке шефова нарко-картела који покушавају потом да их пласирају у легалне токове. Осим тога ови мафијаши неће штедјети да поткупе полицајце, припаднике тајних служби, тужилаца и судија, политичаре или бизнисмене који могу да им помогну у њиховим пословима и прошире им утицај.
Појава кокаина
Иначе, занимљиво је да кокаин и није тако нова ствар на овим просторима. Он се појавио у тадашњој држави после Првог свјетског рата а доњели су га "Бијели Руси", чланови племства и официри поражене царске армије који су након Октобарске револуције спас потражили у тадашњој Краљевини Југославији.
После Другог свјетског рата кокаин нестаје са нарко-тржишта, да би се стидљиво вратио тек седамдесетих, осамдесетих и то када би га неко донио из неке од земаља Западне Европе и то у симоличним количинама. Ипак, српски криминалци су пратили светске трендове, тако да је дошао шок 1998. године. Тада је откривена, за то вријеме, огромна количина кокаина, чак 114 килограма и то у Србији, тачније у Коцељеви код Шапца. Установљено је да је дрога из Перуа и то авионом, преко аеродрома "Никола Тесла". Ухапшено је пет особа осумњичених за шверц.
На аеродрому "Никола Тесла" у Сурчину у наредних неколико година ухапшено је још неколико "мула" - особа из Србије и земаља Јужне Америке које су шверцовале кокаин тако што су га гутали или паковали у посебне преграде у коферима. Али, та "дивна стара времена" када су се килограми шверцовали преко аеродрома су прошла.
Картели са Балкана сада су у стању да купе брод и користе га за шверц тона и тона кокаина, а њихова моћ је, од ситних шверцера, порасла на шефове моћних и смртоносних кланова.
Непосредно пошто је у "Политици" објављена читуља најмоћнијем наркодилеру свих времена Паблу Ескобару и након што је нумера "Краљ кокаина" постала хит, латиноамерички прах је заиста почео да пристиже. Како је касније писано у штампи, озбиљнији зачетници овог "посла" били су браћа Фишкал из Пожаревца (један од њих боравио је у Колумбији, а обојица су касније ликвидирани).
Шарић, Вукотић, Звицер
Док шира јавност раније није знала ко су главни дилери, данас су сви чули за Дарка Шарића из Пљеваља, оптуженог за шверц 5,7 тона кокаина из Јужне Америке у земље Европске уније, који је својевремено био радо виђен учесник приватизација пропалих предузећа по Србији. Он је осуђен на 15 година затвора, али је та пресуда укинута због кршења његових људских права, прије свега на фер и правично суђење јер се испоставило да су два члана судског вијећа које је одлучивало о тој првостепеној пресуди били и у већу које је Пљевљаку одредило притвор што је противно Закону, али и Уставу.
О Јовану Вукотићу и Радоју Звицеру, вођама закрвљених которских нарко-картела чији сукоби су одњели десетине, ако не и стотинак живота прије свега у Србији и Црној Гори, али и широм Европе и Балкана, сада већ сви знају и они су постали, скоро па поп звезде.
Онда се појавио и клан Беливук-Миљковић, чији су чланови оптужени за пет монструозних убистава, али и, наравно, трговином кокаином и другим наркотицима. Они су постали познати јер су у главном граду једне европске државе почели да примјењују методе својих колега из Мексика као што су мучења, сакаћења и одсјецања глава.
