Након што је црногорска Влада одлучила да заплијени 145.000 пакета цигарета из Слободне зоне Луке Бар, чија вриједност се мјери десетинама милиона еура, црногорска јавност још увијек не зна ништа о поријеклу заплијењене робе, њеним власницима, судбини тоих цигарета, али ни гдје су ускладиштене.
Иако је Влада, правећи прави перформанс око ове запљене, покушала све да представи као транспарентну и легалну интервенцију државе бројне нејасноће су остале. Прије свега нико није дао одговор на питања коме су толике цигарете припадале и да ли су на легалан начин стигле до Слободне зпоне Луке Бар. Нејасно је и зашто би неко, ако се ради о легалном послу, цигарете вриједне десетине милиона еура, једноставно оставио у складиштима Луке Бар.План jе,тврди naš извор, да се наводно усвоjи леx специалис, како би Влада продала заплиjењене цигарете вриjедне десетине милиона еура.
До заплијене је дошло након што Управа прихода и царина (УПЦ) ниjе продужила рок за складиштење дуванских производа у Слободноj царинскоj зони, па је, како сазнајемо, директор те институциjе Раде Милошевић дао jе инструкциjу Царинарници да их одузме.
И поред низа покушаја да од предсједника Владе Црне Горе Дритана Абазовића и министра финансија Александра Дамјановића добијемо одговоре на ова питања, нисмо успјели у томе.
Абазовић и Дамјановић нијесу одговарали на наше позиве, док нас је директор Управе прихода и царина Раде Милошевић упутио да питања пошаљемо мејлом, што смо и учинили, али нијесмо добили одговоре. Поводом поменуте заплене, много тога је изашло у јавност, али не и имена људи и фирми који су власници заплијењене робе, као и да ли су и колико новца ова физичка лица или фирме уплатили на име складиштења цигарета у Луци Бар, да ли jе приликом заплене неко лице или више њих лишено слободе, која је крајња дестинација заплијењене робе, односно гдје ће се дистрибуирати ова роба.
На сличне проблеме указује и НВО Мрежа за афирмацију невлединог сектора (МАНС). Вања Ћаловић Марковић истиче да држава не може продати све одузете цигарете јер се неке од њих производе само ради шверца, односно нису регистроване ни у једној држави и не могу бити легално пласиране на било ком тржишту.
– Влада не зна основне ствари о шверцу. Или не знају, или нас замајавају – саопштила је Ћаловић Марковић..
Свјетска здравствена организација (СЗО) дефинише незакониту трговину дуваном (ИТТ) као сваку праксу или понашање забрањено законом и које се односи на производњу, отпрему, пријем, посједовање, дистрибуцију, продају или куповину, укључујући било коју праксу или понашање намијењено олакшавању такве активности. Другим ријечима, недозвољена трговина дуваном обухвата сваку незакониту радњу током читавог животног вијека дуванског производа. Недозвољена трговина обухвата три категорије производа: оне који се кријумчаре, фалсификате и недозвољене (познате и као јефтине) бијеле производе.
Дуванска индустрија (ТИ) је саучесник у илегалној трговини дуваном. Процурели документи из деведесетих открили су да су транснационалне дуванске компаније (ТТЦ) намјерно шверцовале сопствене производе. Обим је био огроман – процијењено је да је трећина глобалног извоза цигарета у то вријеме завршила на недозвољеном тржишту, при чему су ТТЦ нека тржишта скоро у потпуности снабдијевале преко илегалних канала.
