Нова Стратегија сајбер безбједности требало би да ступи на снагу почетком наредне године, најавио је савјетник премијера у Влади Црне Горе, Дејан Абазовић, наводећи да се нада да ће бити формиран и Центар за сајбер безбједност.
Абазовић је, на сесији „Сарадња између влада и ђелатности у области кибернетичке сигурности“, која је одржана у оквиру четвртог Дигиталног самита економија Западног Балкана, рекао да ће нова Стратегија сајбер безбједности бити креирана за период од 2022. до краја 2025.
- Ових дана смо у том процесу и напорно радимо. Стратегија са новим акционим плановима треба да постане активна од почетка наредне године - рекао је Абазовић.
Kазао је да се нада да ће формирати Центар за сајбер безбједност који ће координисати свим активностима у Црној Гори у различитим јавним секторима.
Директор Ресултс консултинга из Босне и Херцеговине, Енес Харачић, рекао је да су пријетње сајбер безбједности глобалне.
- Тако да одговор на ту врсту пријетњи треба да буде транснационални, у нашем случају регионални. Будући да су све државе Западног Балкана мале, веома је тешко доћи до критичне масе. Тако да платформе за размјену информација могу постати интересатне за оне које дијеле податке, а исто тако за оне који читају и користе податке - рекао је Харачић.
Kоординаторка пројекта у Женевском центру за демократску контролу оружаних снага, Франзиска Kлопфер, рекла је да земље постају мета опасних напада због података са којима располажу, наводећи да то ремети функционисање државних управа и сервиса.
- Сајбер безбједност ново је подручје када говоримо о политикама безбједности. И све више земаља води борбу да одговори новим потребама које ово доба намеће. Веома је важно знати да су за питања сајбер безбједности од самог старта потребне инвестиције, као и да држава ово питање стави као приоритет када је ријеч о националној безбједности и одбрамбеним политикама - рекла је Kлопфер.
Представник генералног директората за комуникације, мреже и садржај у Европској комисији, Маброук Скандер, казао је да су усвојили директиву у одређеним секторима, којом је предвиђено да државе чланице идентификују оператере потенцијалних услуга који би могли бити мета сајбер напада, а што би могло утицати на економију и националну безбједност земље.
- То је добар систем јер прописује да државе чланице треба да побољшају сајбер безбједност кроз национални тим који може да одговори на опасне ситуације у датом тренутку. Потребан је национални орган који провјерава да ли се дијеле ове информације на адекватан начин и потребна је кључна инфраструктура која је дио ових видова функционисања - рекао је Скандер.
Државна савјетница за информационе системе и технологије у Министарству за информационо друштво и администрацију у Влади Сјеверне Македоније, Солза Kовацхевска, казала је да у тој држави Програм за припрему за сајбер ризик спроводи технички тим из Сједињених Америчких Држава и Уједињеног краљевства, а координише њихов ресор.
- Овај програм дефинише три сектора. Тиче се енергије, ИЦТ-а и финансија. Успјешно спровођење програма укључује ангажовање кључних министарстава, кључних оператера за инфсратруктуру из јавног и приватног сектора - навела је Kовацхевска.
Представница Министарства трговине, туризма и телекомуникација у Влади Србије Србија, Марија Поповић казала је да је један од главних циљева Стратегије сајбер безбједности, која покрива период 2021-2026, едукација становништва које нема искуства у сајбер безбједности.
- Стално радимо на подизању свијести људи, али као и у свим другим државама Западног Балкана, немамо довољно средстава, људи и знања - навела је Поповић.
Генерална директорка у Националној управи за електронско сертификовање и сајбер безбедност у Албанији, Вилма Томцо, казала је да Албанија, као мала држава, не може да улаже у техничке капацитете за сајбер безбједност, већ, како је навела, улажу више у људске ресурсе.
- Пандемија је на неки начин добро утицала на нас, јер смо у веома кратком времену у онлине окружењу постали свјесни тога да се морамо фокусирати на људе - рекла је Томцо.
Најавила је да ће њихов следећи фокус бити на мониторингу мрежа везано за пријетње, како би смањили негативне утицаје на телекомуникациону мрежу.
- Потребно је континуирано спровођење кампања подизања свијести о изградњи капацитета и мониторинг - истакла је Томцо.
