Према подацима Института за љекове и медицинска средства, за терапије за лијечење нервног система годишње се потроши око осам милиона еура. У Стратегији заштите и унапређења менталног здравља у Црној Гори за период од 2019. до 2023. године наводи да се третман тешких душевних обољења готово искључиво своди на примjену медикамената, док су други облици третмана jош увиjек у рудиментарном облику. У том документу је указано на наjизражениjе слабости.
– Ниjе заживjела пракса систематизованог асертивног ангажмана пациjента и рада на терену, а интеграциjа и сарадња дjелова здравствених и социjалних служби jе присутна у поjединачним случаjевима без шире и систематичне примjене. Методе психо-социjалне рехабилитациjе су дjелимично и неравномjерно заступљене. Не постоjе тимови за интервенциjе у раноj психози, коjи би се систематизовано бавили секундарном превенциjом. Нема jасне подjеле услуга према нивоима здравствене заштите. Капацитети за хоспитални третман дjеце и омладине не постоjе, већ се сви пациjенти дjечjе и адолесценте доби код коjих постоjи потреба за хоспиталним третманом упућуjу на лиjечење у установама у окружењу. Jасна jе потреба за специjалистима дjечиjе и адолесцентне психиjатриjе и психологиjе, као и за успостављањем капацитета за болничко лиjечење дjеце и младих са поремећаjима менталног здравља. Значаjно критично подручjе у Црноj Гори jе лиjечење и чување пациjената упућених одлукама судова – форензичких пациjената, у околностима у коjима не постоjе адекватни смjештаjни и сигурносни услови за третман тих лица - наводи се у стратегији.
Наиме, током претходних 25 година тенденциjа повећања броjа форензичких пациjената у Специjалноj болници за психиjатриjу у Котору поприма драстичне размjере.
- За разлику од 90-их година, када се у току године просjечан броj кретао између 10 и 15, између 2000. и 2005. године оваj броj се кретао око 30, до би се од 2007. године до данас увећао на око 70, све до 112 у 2015. години, са сличним трендом раста и у свим претходним годинама. С обзиром да судско одjељење има 21 кревет, jедини начин организациjе третмана оволиког броjа пациjената jе њихово премjештање на друга одjељења, заjедно са добровољно и присилно хоспитализованим пациjентима, што у значаjноj мjери омета свакодневно функционисање болнице и обављање приjема акутних пациjената и може негативно утицати на слободу кретања осталих пациjената. При томе, Специjална болница за психиjатриjу у Котору нема ниjедну карактеристику техничког обезбjеђења коjе одликуjе класичне судске психиjатриjске болнице у свиjету (ограду болничког круга, службу обезбjеђења, потпуни систем видео-надзора), што у потпуности онемогућава спровођење мjере безбjедности, нарочито у диjелу коjи се односи на обавезно чување пациjената. У овом контексту свака тежња особља да хуманизуjе третман пациjената и омогући им да учествуjу у свим облицима терапиjе наилази на проблем безбjедности и потенциjалне могућности да пациjенти самоинициjативно напусте лиjечење – пише у стратегији.
УНИЦЕФ и Канцеларија СЗО у Црној Гори подржавају пружање услуга психо-социjалне подршке у заjедници особама с тежим менталним болестима.
– Озбиљни недостаци, коjи су jош увиjек евидентни, у погледу заштите менталног здравља резултат су вишедецениjског, хроничног недовољног улагања у промоциjу, превенциjу и бригу о менталном здрављу. Докази из праксе указуjу на то да на сваки уложени амерички долар у проширени третман депресиjе и анксиозности поврат износи пет америчких долара – навела jе шефица Канцелариjе СЗО у Црноj Гори Мина Браjовић.
