Аплеациони суд у Нишу усвојио је жалбу одбране Подгоричанина Марјана Вујачића и тако укинуо пресуду којом је осуђен на 30 година затвора због убиства Југослава Цветановића, рођеног брата мушкарца који је осуђен за убиство Николе Бојовића, сазнаје незванично портал Дан. Никола Бојовић је брат Луке Бојовића, високопозиционираног члана и сарадника "шкаљарског" клана. Након тога наложено је да се суђене понови.
Подсјећања ради, одбрана Подгоричанина, који слови према подацима из полиције за члана „шкаљарског клана”, уложила је током марта жалбу на пресуду којом је он осуђен на 30 година робије. Жлаба је уложена због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о казни, наводи се у документацији у коју је наш портал имао увид.
Адвокат Огњен Радић жалбом je истакао тада да првостепени суд у фази суђења, као ни тужилаштво у Врању нису предложили нити извели доказ трасолошким вјештачењем, као ни друга. Апелационом суду у Нишу жалбом је предложено да њено усвајање, као и да Вујачића ослободи или да првостепену пресуду укине и врати суду на поновни поступак.
– Тражимо усвајање жалбе с обзиром на чињеницу да је једини доказ у поступку узроковани ДНК траг са зида кладионице „Сокер” који је наводно оставило лице које се удаљавало са мјеста извршења кривичног дјела. Тужилаштво је морало да доведе у везу окривљеног Марјана Вујачића са тим трагом на начин што ће одредити трасолошко вјештачење. На тај начин морало се утврдити на којој висини је лице са снимка контактирало руком зид кладионице и онда видјети да ли је у питању иста висина, исто мјесто и траг са којег је узет брис или су два различита трага – појашњено је раније жалбом.
Оптужница против њега подигнута је у децембру 2019. због сумње да је 27. септембра 2017. године, око поноћи, у Врању убио Цветановића. Како је наведено у оптужници, он је Цветановићу пришао с леђа и из „шкорпиона” у њега испалио 14 метака.
– Суд је пресуду учинио неразумљивом и противрјечном у односу на дате разлоге. Првостепени суд пристрасно и на штету Вујачића очигледно доноси пресуду на основу индиција, иако то не наводи конкретно... За ослобађајућу пресуду довољна је и сама сумња у погледу доказаности чињеница – наводи се, између осталог, у жалби.
Одбрана је навела да тужилаштво није наредбом одредило ни антрополошко вјештачење. Зато истичу да се вјештачењем мора покушати утврдити идентитет осумњиченог и компаративним методом трагова са лица мјеста.
– ДНК садржи узорак од најмање три особе, од којих је Вујачић само један. Остали доприносиоци су непознати. То је констатовано у закључку и мишљењу Биолошког факултета у Београду, Центра за форензику и примијењену молекуларну генетику... Суд није одредио ни неуропсихијатријско вјештачење Марјана Вујачића. Сматрамо да је суд морао у току поступка обавити вјештачење. Потребно је утврдити да ли је искључена или смањена урачунљивост, или је наводно учинио кривично дјело услед зависности од употребе алкохола или дрога, или је због душевних сметњи неспособан да учествује у поступку. Суд није ништа од тога утврђивао – дио је навода жалбе.
Жалбом је истакнуто да на чаурама са лица мјеста није пронађен ДНК траг окривљеног. Ни на једној. Вјештачењем телефона и телефонске комуникације, као нити једним другим изведеним доказом није доведен у везу окривљени са покојним Југославом Цветановићем. Јединствена казна затвора 30 година је, с обзиром на све околности, драконска – представљено је жалбом.
