Основни суд у Подгорици прошле године имао је у раду 24.219 предмета, од којих је 16.368 ријешено, казала је предсједница тог суда Жељка Јововић.

Она је рекла да је највећи број предмета био у парничном реферату - 12.206.

- У Основном суду у Подгорици, закључно са 30. децембром прошле године, у раду је било укупно 24.219 предмета. Ријешено је 16.368, док је остало неријешених 7.846- навела је Јововић у интервјуу агенцији МИНА.

Она је казала да је панедмија коронавируса умногоме утицала на рад суда, са обзиром на изузетно неповољне просторне капацитете у згради у којој суд функционише.

- У већини канцеларија у којима поступају судије није се могла обезбиједити прописана дистанца, па су суђења заказивана у Великој судници, према унапријед планираном распореду, а судили смо и у судници Правног факултета- рекла је Јововић.

Према њеним ријечима, поред пандемије коронавируса, на рад суда прошле године значајно је утицао и штрајк адвоката. О томе, како је навела Јововић, говори чињеница да је само пред Основним судом, од 25. маја до 20. јула прошле године, одложено 4.626 суђења.

Коментаришићи зараду судија, она је оцијенила да плата судија није адекватан финансијски еквивалент за уложени рад и одговорност које носи та тешка фукција.

- Моју тврдњу потврђује чињеница да значајан број младих и талентованих правника, након приправничког стажа, будућност све чешће проналази у другим областима правне струке- рекла је Јововић.

Она је, одговарајући на питање да ли постоји политички утицај на судије, казала да до сада није било ситуација које би се могле окарактерисати као отворени утицај са циљем незаконитог поступања.

- Политички и други притисци, који се свакодневно сервирају преко мас медија, искрено да кажем, највећи број судија скоро да и не додирују- навела је Јововић.

Према њеним ријечима, судију независним чини слобода да доноси непристрасне одлуке, а доношење пресуде је круна рада и огледало, које је свакако подложно испитивању.

Јововић је казала да независност не значи и апсолутну слободу и самовољу, већ постоји прецизно дефинисан механизам за утврђивање одговорности сваког судије који се према професији, грађанима и законским прописима не односи часно и савјесно.

- У мом личном искуству и искуству колега са којима свакодневно сарађујем није било ситуација које би се могле окарактерисати као отворени утицај са циљем незаконитог поступања- навела је Јововић.

Коментаришући ВД стање у тужилаштву и судству, она је казала да се оно нужно мора одразити на квалитет живота свих грађана.

- Да би у Црној Гори имали демократију у пуном капацитету, систем подјеле власти мора несметано функционисати, а док год на челу судске власти не буде легитимно изабрани предсједник/ца, имаћемо само привидну демократију- рекла је Јововић.

Према њеним ријечима, ВД стање у правосуђу не одражава се само на рад правосуђа, већ на цјелокупан друштвени систем у Црној Гори.

- И због тога у наредној години треба да представља приоритетно питање које се може ријешити само на друштвено одговоран начин и добробит свих грађана, а једини критеријуми морају бити част, углед и стручни капацитети оних који се буду кандидовали- поручила је Јововић.

Она је, говорећи о капацитетима зграде Основног суда, казала да више година указују да суд ради у изузетно лошим условима, јер просторни капацитети не задовољавају потребе, како судија и запослених, тако и странака.

Јововић је навела да је Основни суд саграђен у вријеме када је у суду поступало 14 судија и 68 запослених. Она је додала да су данас попуњена 42 судијска мјеста и да ради 230 запослених.

- Поред тога што је рад у таквим условима отежан, све то утиче негативно на ауторитет и углед суда и интегритет саме државе која дозвољава да се о правима грађана одлучује у просторијама које се и не би могле назвати судницама- казала је Јововић.

Она је рекла да је била најављена изградња још једног спрата на постојећој згради, али да није дошло до реализације због неријешених имовинских односа, са обзиром на то да је зграда у којој је смјештен Основни суд власништво Главног града.

Јововић је казала да се више пута обраћала Главном граду и од њих добила увјеравање да ће се позабавити рјешавањем тог питања, али да до реализације није дошло.

- Из свега наведеног, јасно се види да је у интересу свих грађана неопходно предузети хитне мјере да се обезбиједе адекватне просторије за суд, било изградњом нове зграде, или надградњом још једног спрата на постојећој- рекла је Јововић.