Суд за прекршаје у Будви у првих осам мјесеци 2021. године поступао са 12 судија, да би од 3.8.2021. престанком функције ранијој предсједници суда функционисао са 11 судија, саопштио је Марко Ђукановић, вршилац дужности предсједника суда.
- Суд је у току 2021. имао укупно у раду 15.687 првостепених прекршајних предмета (ПП) и предмета извршења прекршајних санкција (ИПС), односно у просјеку 1.426 предмета по судији. Број новозапримљених предмета износио је 11.507, што је на нивоу 2020. Од укупног броја предмета ријешено је 11.186 предмета, или 71,31 одсто, што је негдје на нивоу 2020.године. Просјечан мјесечни прилив предмета по судији, износио је укупно 79,91 предмет, а у просјеку је ријешено 932,17 предмета. Стопа ажурности суда износила је незнатно испод 100одсто. Ова ситуација се оправдава чињеницом да је суд од 03.08.2021.године поступао са једним судијом мање, те да је већи број судија, тако и осталих службеника који им асистирају у раду у току године одсуствовао са посла већи број дана, највише због познате ситуације са вирусом ковид 19 - наводи се у саопштењу.
Ђукановић истиће да је број неријешених предмета износио 4.416. У извјештајном периоду, кроз 168 одлука у првостепеном прекршајном и првостепеном извршном поступку изречено је укупно 3624 дана затвора (скоро 10 година затврора) и чак 3141 заштитне мјере. Суд за прекршаје у Будви је током 2021. године доставио Заштитнику имовинско правних интереса на извршење укупно 264 извршна предмета.
- У структури редовних предмета доминирали су предмети из области Закона о безбједности саобраћаја на путевима (64,77одсто), Закона о јавном реду и миру (10одсто), Закона о заштити од насиља у породици (4,35одсто), Закон о спрјечавању корупције (2,78одсто), Закон о порезу на додату вриједност (2,92одсто), док на остале области отпада нешто више од15 одсто - пише у извјештају.
Посебна пажња је, како истиче, у 2021. посвећена предметима из области Закона о заштити од насиља у породици, који су, уколико по природи ствари нијесу рјешавани у хитном поступку примарно узимани у рад и рјешавани. Од укупно 442 предмета из ове области, суд је ријешио укупно 363 предмета или 82,12 одсто. У завршеним предметима преовлађују новчане казне, а након њих и казне затвора. У највећем броју окончаних предмета изрицане су одговарајуће заштитне мјере. У структури неријешени предмета, махом су они који су запримљени у посљедњем кварталу године у редовном поступку.
- У 2021. настављен је тренд одржавања квалитета израде судских одлука. Тако је у жалбеном поступку Виши суд за прекршаје Црне Горе у укупно 443 ријешена предмета 80 одсто одлука потврдио, односно преиначио, док је свега 91 одлука укинута и враћена на поновни поступак. У 2021. број предмета у којима је наступила застарјелост вођења прекршајног поступка сведен на ниво од 1,28 одсто, из чега се да закључити да су судије изузетно посвећене у обављању судијске функције - пише у извјештају.
Иако је 2021. била веома изазовна у погледу наплате изречених новчаних казни, каже и у овом дијелу су остварени импозантни резултати, па је по овом основу наплаћено око 1.3 милиона еура, што је за више од 10одсто повећање у односу на 2020.годину. Ова чињеница добија на значају када се узме у обзир да је суд чак 5 мјесеци поступао са једним судијом мање.
- Резултати рада суда су великим дијелом остварени у љетњој туристичкој сезони, која је једна од рекорднијих. Посебан акценат треба ставити на изузетну посвећеност судија и службеника који су у периоду од 01.јуна до 31.децембра 2021.године поступали у предметима који не трпе одлагања (највећи дио остварен у периоду 01.јун -30. септембар), иако у том периоду нијесу остваривали додатке на зараду по основу обављене приправности и дежурства - наводи предсједник суда.
Вршилац дужности предсједника суда је у циљу даљег унапређења рада суда донио и план рада суда за 2022.годину, чију реализацију прати у континуитету, кроз редовне и периодичне извјештаје, те одржавање колегијума у одјељењима суда.
- Резултати суда се остварују у изузетно сложеним условима. Осим што суд већ више од пола године функционише без једног судије, у сједишту суда још увијек нијесу попуњени недостајући административни капацитети. Ова чињеница условљава подјелу послова недостајуће администрације међу постојећим службеничким кадром, што у одређеној сразмјери смањује ефикасност постојеће администрације у базичним рефератима. Изазови у раду се манифестују и због чињенице да суду за његово основно функционисање нијесу обезбијеђена буџетска средства у обиму који је нужно потребан и у складу са законом адекватно планиран. Ипак, уз сарадњу са Секретаријатом судског савјета, Врховним судом Црне Горе и Управом за кадрове већ се предузимају одређене радње и мјере да се ова проблематика ријеши, те да суд несметано настави обављати своју активност предвиђену Уставом и законом о судовима - саопштио је Ђукановић.
