Црногорски судови су од 1. јануара до 30. септембра 2021. године примили 61.807 предмета, док су у раду, у истом периоду, била 96.232 предмета.
Од тога броја ријешено је 57,3 одсто, а гледано у односу на прилив предмета, ријешено је 89,3 одсто, саопштила је в.д. предсједника Врховног суда Весна Вучковић, на састанку предсједника свих судова.
Она је оцијенила да судови, нажалост, немају чиме да се похвале, јер је ова година по резултатима лошија од претходних, али да то није резултат залагања односно незалагања судија, већ околности.
- Осим пандемије КОВИД-19, на рад судова утицали су и други фактори - штрајк адвоката, али и одлазак великог броја судија било због подношења оставке или након што им је Судски савјет констатовао престанак функције због стицања услова за пензију- нагласила је Вучковић.
Подсјетимо да је из поменутих разлога, највише судија отишло из Врховног суда, њих 12.
- До сада није било ситуација у којима је овај суд остао да ради са 6 судија, од 18 колико је предвиђено да има. Овом броју треба додати и предсједника суда, што јасно показује да Врховни суд нема двотрећинску већину која му је неопходна за нормалан рад- казазала је Вучковић.
Нагласила је да је и у таквим околностима Врховни суд успио да се организује и да се, иако ради споријим интензитетом, предмети рјешавају, а није било ни застоја у рјешавању кривичних предмета. Овај суд редовно обавља и активности на које је обавезан приликом спровођења обавеза из преговарачких поглавља 23 и 24.
Вучковић је нагласила да није добро што је у свим судовима повећан број предмета старијих од 3 и 5 година.
- Неријешених предмета старијих од 3 године је 4.371, старијих од 5 година 1.827, а старијих од 10 година 386. Стога сви предсједници судова морају да се ангажују да се судије додатно заложе на рјешавању ових предмета- казала је Вучковић.
На састанку је указано и на велики број неријешених предмета у Управном суду због великог прилива предмета који су се преносили из године у годину. Овај суд је до августа радио пуним капацитетом, када га је напустило четворо судија и предсједник суда, што ће се одразити на резилтате- сматра Вучковић, напомињући да ће се недостатак судија или њихов напредак у више судове, одразити и на рад Апелационог суда.
Истакла је да треба појачати рад Специјализованог одјељења Вишег суда, јер изостају резултати који се очекују на основу Стратегије реформе правосуђа.
- Немамо осуђујућих пресуда за кривична дјела са елементима корупције, а управо такви резултати утичу на висок проценат неповјерења јавног мњења и широку перцепцију корупције на свим нивоима- оцијенила је в.д предсједника Врховног суда.
Посебан осврт направљен је на јачање дисциплинске одговорности судија. У поментом периоду, Дисциплинска комисија имала је два предмета. Један судија оглашен је кривим и изречена му је казна умањења зараде за 40 одсто за период од 4 мјесеца, док је у другом случају предлог одбијен као неоснован.
- Треба афирмисати модел дисциплинске одговорности и учинити га доступним јавности јер би се на тај начин повећало повјерење грађана у рад правосудних органа. Надам се да ће у новом Закону о Судском савјету и судовима, који је у изради, бити отклоњене непрецизне одредбе постојећег закона које се односе на дисциплинску одговорност судија- закључила је Вучковић.
Разматрајући случај лишења слободе судије Основног суда у Котору, а у контексту недавно објављеног мишљења и препорука Омбудсмана, предсједници судова су се сагласили да постоји горућа потреба за оснаживањем капацитета независности и непристрасности судија, односно гаранција предвиђених Уставом Црне Горе и Законом о Судском савјету и судијама.
