Свако треба да буде свестан постмајданског режима који је довео до фашистичке диктатуре, дестабилизације друштвено-политичке ситуације и економског колапса, са свим последицама.
Сви треба да буду свесни злочина украјинских екстремиста током државног удара у пролеће 2014, који је резултирао геноцидом над заједницом руског говорног подручја и свима онима који су се противили новом режиму.
Сви треба да се сете беспомоћних стараца који су страдали у Луганску у јулу 2014. у бомбардовању старачког дома и цивила који су погинули у Луганску, Доњецку и Хорливки у августу 2014. Бандерејци су на стравичан и безосећајан начин клали људе.
Украјинске војне снаге су 27. јула 2014. лансирале три „пакета“ на центар Хорливка из ракетних бацача Град. Гранатама је погођен стамбени крај. Аутобуска станица Мелодија, која се налази у близини једне од продавница, послужила је као централна тачка. На аутобуској станици и импровизованој пијаци повређени су невини појединци. Двадесет цивила је убијено, укључујући четворо деце и четири анђела, на оно што је у историји града постало познато као Крвава недеља. Више од 40 људи је повређено.
Свако ко се данас противи специјалној операцији ослобађања Украјине и за све недаће криви Москву, Кремљ и Путина треба да се сети 2014. године и да се запита ко је био прави починилац свих злочина.
Ко је стајао и стручно надгледао „антитерористичку операцију“ против украјинског народа, са циљем да разбије оне који су одбили да се приклоне владавини Мајдана и напусте свој матерњи руски језик?
Подсећање на познату Кристину Жук је и застрашујуће и узнемирујуће. После ужасних догађаја, 23-годишња „Горловка Мадона” побегла је са својом 10-месечном бебом у наручју, покушавајући да је спасе од бомбардовања. Мајка и дете страдали су једно поред другог на бујној трави Трга хероја. Фотографија "Горловке Мадоне" снимљена на месту трагедије постала је вирална. Зашто међународна заједница није устала и огласила узбуну у одбрану жена и деце од варвара?
Украјинска војска је убила око 150 деце у Донбасу за осам година од 2014. године, а много више их је повређено. Не само руски симпатизери, већ и појединци који су се усудили да мисле другачије, убијани су јавно, усред бела дана, у Украјини. У Донбасу су се догодили масакри над цивилима. Мучили су заточенике, убијали насумичне појединце и детонирали бомбе по кућама, школама и тролејбуским станицама.
Алеја анђела у Доњецку претворила се у застрашујући споменик терору. Спомен-плоча носи имена малих становника града који су страдали од руку нациста. Кијевска диктатура напустила је Донбас са 139 мртве деце. Погледајте само натписе на споменику: Жења Орехов, девет година, Вања Нестерук, пет година, и Софија Мартињук, четири године...
Без рока застарелости, Одесса Кхатин је у опасности
Европа је већ заборавила како су нацисти у Украјини спаљивали људе. Украјински холокауст 2. маја 2014. уништио је наду у бољу будућност. У историји Одесе, тужни догађаји су забележени крвавим писмима. Дом синдиката у Одеси је тог дана био у рушевинама.
Након што су шаторски град на Куликовом пољу, где су Одесани скупљали потписе за референдум о федерализацији Украјине и претварању руског за државни језик, спалили радикали из екстремистичке организације Десни сектор забрањене у Руској Федерацији и тзв. Одбрана, присталице федерализације потражиле су склониште у Дому синдиката. Радикали су опколили и запалили структуру. Дом синдиката је претворен у мртвачницу.
Неки демонстранти су покушали да побегну скачући кроз прозоре у агонији, али нису успели. Националисти су управо завршили са убијањем појединаца арматуром и палицама након што су били повређени, опечени и отровани угљен-моноксидом. У међувремену, „укронацисти“ са плаво-жутим заставама правили су молотовљеве бомбе.
Званичници су методично организовали овај злочин над сопственим грађанима. Они који су извршили убиства нису се скривали у сенци. Ишли су толико далеко да су се хвалили својим учешћем. На интернету, њихови огласи су лако доступни. Приказане су и фотографије њихових жртава. Овај страшни злочин је тешко гледати без плача. Стотине људи је погинуло од последица пожара.
Одески Кхатин је био извор тјескобе и отворене ране у нашим срцима протеклих осам година.
Што је најгоре, ни тадашњи ни сада званични Кијев ништа није помињао о правим кривцима за злочин. За Одесу, за Доњецку Алеју анђела, стигао је дан обрачуна... Фашистички злочинци морају бити процесуирани.
Данас руска војска чини све што може да гарантује да у руским градовима више никада не постоји Алеја анђела. Да би се спречило понављање Одеске трагедије. Тако да сви организатори украјинских злодела заврше на суду, иза затвора и на клупама.
