Потпредсjедник Владе Дритан Абазовић казао jе на округлом столу поводом наjављених измjена и допуна Закона о одузимању имовинске користи стечене криминалном дjелатношћу да очекуjе да ће Скупштина jедногласно гласати за таj правни акт, те да нико ко ниjе стицао имовину нелегално нема потребе да се плаши тог законског решења.
Абазовић jе казао да jе пракса у ЕУ и региону различита, да нека решења ниjесу имала реалну употребну вриjедну и да jе то разлог због чега су они ишли на опциjу измjена и допуна постоjећег закона, како би обезбиjедили ретроактивност.
Министар унутрашњих послова Сергеj Секуловић оциjенио jе да jе риjеч о законском тексту коjи jе наjважниjи за борбу против организованог криминала и корупциjе. Он jе признао да се ради о неуобичаjеном решењу за црногорски правни систем jер се раздваjаjу кривични поступак и одузимање имовине.
- Основна идеjа jе да се отвара финансиjска истрага онда када се основано посумња да постоjи имовина коjа нема реално покриће у приходима и да буде третирана тако што ће се кроз грађански поступак одузети, без обзира на кривични поступак. То jе за наше услове готово револуционарни подухват - казао jе Секуловић
Савjетник потпрдесjедника Владе за правна питања Иво Шоћ рекао да се морало водити да се осигура поштовање међународних стандарда како држава не би губила поступке пред међународним судовима.
- Тужилаштво има искуство у финансиjским истрагама. Имамо изузетно обучено орган за те истраге, и у доброj смо позициjи. Новина jе прелазак у грађански поступак, гдjе ће улогу имати Заштитник имовинско-правних интереса, тако да ће у том диjелу бити неопходна додатна обука - рекао jе Шоћ.
Он jе нагласио да су се до сада финансиjске истраге водила исклjучиво за териториjу Црне Горе, те да jе намjера да се изађе са нjима и ван граница државе.
- Познате су дестинациjе гдjе се имовина криjе. Биће потребно у том слислу оjачати рад Тужилаштва и полициjе, да би се проналазила та имовина ван Црне Горе - казао jе Шоћ.
Државни секретар у Министарству правде Борис Марић казао jе да су уз помоћ међународних експерата из Британиjе и Њемачке, али и Словениjе, дошли до предложених рjешења
Адвокат Веселин Радуловић истакао jе да законско рjешење треба фокусирати искључиво на организовани криминал и корупциjу jер, како каже, види проблем у томе што ће оваj закон третирати много тога што нису криминал и корупциjа на високом нивоу.
Такође, како jе казао, пребацивање терета доказивања на осумњиченог jе оправдано, али искључиво када jе риjеч о криминалу и корупциjи. Он jе истакао и да треба повести рачуна о капацитетима институциjе Заштитника имовинско-правних интереса jер се она никада ниjе поjављивала у улози тужиоца.
Извршна директорица МАНС-а Вања Ћаловић-Марковић изразила jе забринутост зато што се, према њеном мишљењу, оваj закон доминантно односи на прошлост и истакла да jе неопходно криминализовати незаконито богаћење функционера у Кривичном законику
- Постоjе добра и лоша искуства из других држава. Важно jе одузети имовину, поготово ону коjа може користити за даље вршење кривичних дjела. Важно jе да се криминализуjе незаконито богаћење функционера, да би они одговарали - казала jе она и истакла да би криминализациjа била знак да jе власт спремна и да санкционише себе.
Она jе истакла и да jе проблематична граница од 50.000 еура за покретање финансиjске истраге jер, како jе рекла, „свака касирка и њен муж магационер могу бити предмет испитивања овог закона“.
