Скупштина Црне Горе јако битан партнер Европске уније, а Извјештај препознаје позитивне помаке и напредак у одређеним областима, али документ презентује смјернице у којим сферама је неопходно и важно даље унаприједити дјеловање највишег законодавног дома, оцијењено је на састанку предсједника парламента Алексе Бечић и шефице делегације Европске уније у Црној Гори Оане Кристине Попе.
Она је том приликом предсједнику црногорског парламента уручила Извјештај Европске комисије о Црној Гори за 2021. годину.
Бечић је у том контексту потврдио да постоји чврсто расположење да процеси који зависе и јесу у домену дјеловања Скупштине буду даље унапређивани, али и указао да одређени циљеви захтијевају учешће и зависе од дјеловања свих актера политичке сцене.
Истичући да је Извјештај јасно препознао да је Скупштина значајно унаприједила транспарентност рада, потпуно се отворивши према грађанима, али и свеукупно појачала своју законодавну и надзорну улогу, Бечић је подсјетио и да је, кроз конкретна рјешења, пуно тога урађено у циљу јачања родне равноправности, унапређења положаја мањинских партија, побољшања услова рада уз имплементацију еколошких политика.
Вреднујући резулатате остварене у домену транспарентности, у Извјештају се прецизира да се по први пут се све сједнице скупштинских радних тијела преносе уживо на Јутјуб каналу Скупштине, а иницијативом Скупштине Црне Горе, у сарадњи са Радио телевезијом Црне Горе (РТЦГ) покренут је Парламентарни канал који је посвећен редовном парламентарном раду, чиме је реализован најзначајнији пројекат на пољу транспарентности рада Парламента.
У документу Европске комисије је примијећено да је Скупштина редизајнирала вебсајт, и прилагодила га потребама слијепих и слабовидих особа, што раније није био случај, а у коначном у већем обиму обезбиједила доступност информација својим грађанима, тј. самим корисницима. На том фону, у Извјештају се биљежи и да је особома са инвалидитетом, по први пут у историји, омогућен приступ Пленарној сали. Такође, констатовано је да је до краја децембра 2020. године, нови сазив Скупштине примио 156 представки грађана, као и да од новембра 2020. године, грађани представке могу да подносе онлајн путем, путем вебсајта Скупштине.
У документу је забиљежено и да је предсједник Скупштине у 2021. години усвојио акциони план који садржи 69 мјера за јачање законодавне и надзорне функције Скупштине.
У Извјештају је примијећено и да ,,ниједна притужба припадника јавности, медија или заинтересованих страна у којој се наводи кршење етичког кодекса није достављена Одбору за људска права”.
Како се прецизира, измјене Пословника Скупштине, по први пут, увеле су обавезу избора најмање једног потпредсједника из реда мање заступљеног пола, а посланице из различитог политичког спектра су образовале 2020. године први Женски клуб у Скупштини, док је у децембру изабрана прва потпредсједница Скупштине први пут у својој историји.
Бечић је, током састанка, указао и на помаке које су у минулих годину остварени у сфери социјалне, економске и здравствене политике, као и на пољу успостављања и јачања владавине права, и борби против корупције и организованог криминала, те истакао да су сви наведени резултати актуелне власти остварени у једној, комплексној политичкој, друштвеној и епидемиолошкој збиљи Црне Горе.
У том контексту Бечић је подсјетио и на достигнућа која су остварена на путу приступања, стопроцентну усклађености вањске политике са ЕУ, те апострофирао снажну подршку коју грађани Црне Горе дају европској агенди.
Напомињући да процес интеграција значи двосмјерно дјеловање, предсједник црногорског парламента је оцијенио да би приступање Црне Горе Европској унији значило и прекид застоја у политици проширења.
Уз оцијену да Извјештај препознаје области у којима је забиљежен напредак, шефица Делегације Европске уније у Црној Гори Оана Кристина Попа је указала и да документ јасно сугерише ,,да је у одређеним сферама дјеловања напредак ограничен или се стагнира”.
Она је оцијенила да је са Самита на Брду код Крања послата јасна порука ,,да је ЕУ присутна и наставиће да буде присутна на Западном Балкану”, али је, како је навела, чињеница да процес проширења мора да прати прописане процедуре.
Шефица Делегације Европске уније у Црној Гори је истакла да је Скупштина Црне Горе јако битан партнер Европске уније, да европске адреса цијене отворено партнерство које је успостављено са највишим законодавним домом, као и да ће скупштинска достигнућа увијек наићи на подршку, али је и сугерисала да снажна подршка који грађани Црне Горе дају Европској унији ,,тражи да буде рефлектована у раду Скупштине”.
