Током данашњег наставка сједнице Скупштине Црне Горе посланици су постављали питања министраки просвјете, науке, културе и спорта Весни Братић, министарки здравља Јелени Боровинић Бојовић и министру економског развоја Јакову Милатовићу. Братић је навела да кућа војсковође сердара Јола Пилетића нема статус културног добра, те да није било захтјева за реновирање од стране Главног Града и институција. Казала је да је бивша директорица Народног музеја Анастазија Мирановић смијењена јер је, поред осталог, поступила супротно прописима и општим актима установе.
Рашко Коњевић казао је министарки Братић да је директоре распоредила по партијским основама, а за себе приграбила и Народни музеј. Одговарајући казала је и да, у односу на Факултет за црногорски језик и књижевност указује да исти постоји. Александра Вуковић истакла је да премијер Здавко Кривокапић жели затуцано друштво јер само таквим може владати и да је он властохлепац и фотељољубац. Министарка Боровинић Бојовић казала је да свако сноси одговорност за крешење епидемиолошких мјера. Посланик Борис Мугоша истакао јед а министарка мора да зна ко је љекар који говори Кривокапићу о порасту броја антитјела, те да говори супротно од министарке.
Скупштина ће бити наставњена сјутра, у 11 часова, а прво питање ће поставити посланица Божена Јелушић.
ТОК СЈЕДНИЦЕ УЖИВО:
ПИТАЊА ЗА ВЕСНУ БРАТИЋ:
Посланика Владимира Јоковића (СНП) занима да ли се и када планира санација родне куће великог црногорског војсковође сердара Јола Пилетића, у селу Завала Пиперска, јер је иста потпуно руинирана.
- Овај објекат нема статус културног добра. Знам доста о Јолу Пилетићу, станујем у улици која симболички назив, изузетно цијеним оно што је дао за Црну Гору. Остајемо отворени за сваки вид сарадње у дијелу своје надлежности за унапређење стања овог објекта- одговорила је министарка, поред осталог.
Посланик Драгутин Паповић (ДПС) питао је министарку зашто је прије законског истека мандата са мјеста директорице Народног музеја Црне Горе разријешена историчарка умјетности Анастазија Мирановић и каква је актуелна ситуација у Народном музеју Црне Горе.
- Вршењем надзора архиве бившег Министарства утврђено је да не постоји уредно заведен документ о стању Депоа и условима у којим се налази културно добро икона Богоридце "Филеромса"... Разријешена директорица је поступила супротно прописима и општим актима установе- навела је министарка, поред осталог.
Паповић је истакао да је смијењена због реваншизма.
Рашко Коњевић (СДП) питао је министарку Братић да ли је тачно да је одлуком Владе постављена да “представља и организује рад ЈУ Музеји Црне Горе, потписује акте и располаже буџетским средствима ове установе”?
- Да ли сте депоновали свој потпис у ЦПРС како би располагали средствима? Да ли осјећате личну одговорност зато што Народни музеј Црне Горе, још увјек није обезбједио лож уље за гријање, чиме су осим здравља запослених, у највећој мјери угрожени музејски фонд који се тамо налази- питаће Коњевић.
Министарка је казала да се за располагањем средствима поптис се депонује у банци, а за набавку лож уља и другог одговорна је бивша директорица. Навела је да је Министарсво наложило да ЈУ Народни музеј покрене отворени поступак јане набавке лож уља. Казала је да ју је Влада именовала за коориднатора Народних музеја.
- Јавна ријеч обавезује, једном сте рекли "партијеске књижице нити су биле, нити ће бити икаква компаративна предност док је министарка Братић на чело Министарства". Сви директори које сте замјенили, све сте распоредили по партијским функцијама а приграбили за себе и Народни музеј- навео је Коњевић.
Божена Јелушић (Клуб посланика Црно на бијело) питала је министарку колико је до сада у свим областима које покрива ресор било тужби поводом смјена са менаџерских и руководећих функција, те да ли је министарство у ту сврху морало ангажовати додатну правну помоћ.
- Да ли сте спремни да сносите индлвидуалну одговорност у случају да надлежне институције докажу да су поједине смјене биле незаконите са аспекта мериторности или у формалноправном смислу. Желимо дати пуни допринос- питање је Јелушић.
Братић је казала да закључно са 24.11.2021. је преко заштитника имовинско-правних интереса запримило 157 тужбених захтјева разријешених директора. Навела је да Министарство није тражило додатну правну помоћ.
- Смјене су извршене у складу са когентним нормама, те се очекује позитивни судски епилог- казала је Братић.
Александру Вуковић (ДПС) занима је ли се министарка информисали о детаљима изнесеног става в. д. директора Агенције за контролу и обезбјеђење квалитета високог образовања према реакредитацији Факултета за црногорски језик и књижевност и какав јој је став према томе. Друго њено питање за Братић је "која сте стратешка документа и циљеве у вези са развојем културе у Црној Гори осмислили и остварили".
Вуковић је казала да је ова Влада од грађана довила оцјену довољан, два.
- Јединицу из владања дали смо јој сви ми, а укор и искључење из политичког живота слиједе. Држава нам је као пијани брод. Рушилачко умијеће подигли су на највиши ниво... Премијер је крив, он је одередио мјеру значаја просвјете, науке, културе и спорта. Он жели затуцано друштво јер само таквим може владати. Појавио се ко богоугодник, а испоставило се да је богохулник....Фотеља Здравка Кривокапића већа је од Црне Горе... Имамо премијера од невоље, прави је досљедни властохлепац и фотељољубац - навела је посланица Вуковић.
Министарка је одговорила да је в.д. директор Агенције није спорио акредитацију Факултета.
- У односу на Факултет за црногорски језик и књижевност указујемо да исти постоји, да није доведено у питање његово постојање. Министарство је током јула 2021. године припремило Завршни извјештај о спровођењу Програма развоја културе 2016-2020 који садржи постигнуте резултате у реализацији стратешких циљева- одговорила је министарка.
Вуковић је казала да је министарка одговара на ово питање 12 минута, те да је то симболика јер смо од премијера чули да уводи апостоле, а не министре у овај парламент.
- Дивим се заиста на реторичким способностима госпође Вуковић, и можда би нас двије биле добре другарице у неким другим околностим. Јако ми се допада њено цитирање великих људи... Период прије овога "пијаног брода" био је "сплав медузе", знаће о чему се ради. За Пивљане није никакво чудо да су добри говорници. Премијер је искрен и добар човјек- додала је Бартић након детаљног излагана Вуковић.
ПИТАЊА ЗА ЈЕЛЕНУ БОРОВИНИЋ БОЈОВИЋ:
Јевто Ераковић (ДПС) питао министарку да ли је Сергеј Бољевић из Москве био или и даље јесте члан Владиног преговарачког тима за набавку Спутњик вакцина?
- Ако је Бољевић члан преговарачког тима црногорске Владе, молим да кажете и под којим условима - про боно или уговорно. Да ли је примао и, ако јесте, колику надокнаду за то? Да лије тачна његова тврдња да је неко из црногорске Владе обећао руској страни да ће Црна Гора купити 500.000 доза Спутњика лајт- питање је Ераковића.
Министарка здравља казала је да је Влада водила је званичне дипломатске преговоре са владама земаља произвођача вакцина против ковид 19, тако да за тај посао нису формирани посебни преговарачки тимови.
- На тај начин водили су се и преговори са руском владом, у које је био укључен стручни тим Института Гамале, произвођача вакцине Спутњик В, који је и ангажовао Сергеја Бољевића. Дакле, Боијевић је у преговоре био укијучен као дио тима руске владе. Што се тиче вакцине Спутњик лајт, недавно сам разговарала са директором Института ''Гамалеја" и творцем Спутњик В вакцине Александром Гинцбургом и професором Сергејем Бољевићем о набавци ове вакцина против коронавируса. Циљ нам је да грађанима Црне Горе буду доступне вакцине различитих произвођача, које су ефикасне, безбједне и квалитетне, па се из тог разлога преговара и о набавци Спутњик лајт- одговорила је министарка.
Ераковић је казао да је Министартсво здравља оцјењено од стране грађа са 2,6 а да је НКТ када је он био члан истог био означен као институцији којој се највише вејровало.
Посланик Борис Мугоша (СД) питао је министарку да ли сматра да носиоци највиших јавних функција свјесним кршењем епидемиолошких мјера и понашањем, односно изјавама које су у супротности са ставовима надлетних институција (министарства здрављја, Института за јавно здравље...) омаловажавају огромне напоре здравствених радника у готово двогодишњој борбипротив коронавируса.
- Ми чинимо све што је у нашој моћи да подигнемо свијест грађана да схвате да све што радимо је у њиховом интересу. Зато се и залажемо за поштовање епидемиолошких мјера и вакцинацију. Што се тиче непоштовања мјера свако сноси личну одговорност за њихово кршење. Сматрам да се апсолутно сви грађани у држави, без обзира на њихову функцију, политичко опредјељење и позицију у друштву, морају придржавати прописаних епидемиолошких мјера- казала је министарка.
Мугоша је истакао да министарка мора да зна који је љекар казао здравку Кривокапићу да му расту антитјела.
- Тај љекар говори супротно од вас и надлежних институција- нагласио је Мугоша.
Посланик Халил Дуковић (ДПС) питао је министарку планира ли интензивнију кампању о значају вакцинације против корона вируса.
- Досадашње јавне кампање за вакцинацију биле су усмјерен ка сваком грађанину, његовом правилном информисању и обавјештењу, на њима најприступачнији и најједноставнији начин, како би сви били свјесни користи коју добијају вакцинисањера. Нећемо посустати већ ћемо наставити да свакодневним тачним, правовременим и поузданим информацијама допремо до поколебљивих грађана. То је наша дужност и обавеза. Вакцина је наша сигурна улазница за повратак нормалном животу- истакла је Боровинић Бојовић.
ПИТАЊА ЗА ЈАКОВА МИЛАТОВИЋА:
Посланик Богдан Фатић (ДПС) питаће министра који су то пројекти који су реализовани или се реализују (од дана формирања Владе премијера Кривокапића) у општинама Беране, Андријевица и Петњица, а финансирани су и подржани кроз разне програме од стране Владе и ресорног министарства.
- Министарство економског развоја у 2021. години донијело је Програм за унапређење конкурентности привреде, као подршку за микро, мала и средња предузећа, постојеће и потенцијалне предузетнике, као и занатлије. Програм садржи 7 програмских линија финансијске и нефинансијске подршке. Вриједност програма је 3 милиона еура, а циљ истог је подстицање даљег развоја прерађивачко производних капацитета, дигитализације пословних процеса, увођења међународних стандарда пословања, развоја циркуларне економије, пружања менторинг услуга и развоја предузетништва, како би се допринијело снажењу привредне активности, јачању извозног потенцијала и побољшању конкурентности производа и услуга, а уједно и задржавању постојећих и отварању нових радних мјеста. 9 предузећа у Беранама је добило финансијску подршку у 2021 у износу од 50, 000 еура, два из Андријевице и два из Петњице, у нешто мањем укупном износу- одговор је Милатовића.
Посланицу Зденку Поповић (Демократе - Демос - мир је наша нација) занима на који начин Министарство намјерава да исправи неправду према бившим запосленим у предузећима у којима је уведен стечај, а којима су грубо повријеђена њихова имовинска права због злоупотреба од стране пословних структура, односно послодаваца.
- Да ли ће Министарство у најкраћем року узети у разматрање документацију која потврђује превару бивших радника ЕИ Обод АД Цетиње, Кошуте Цетиње и осталих угашених цетињских предузећа- питала је Поповић.
Милатовић је оговорио да Влада је утврдила да су губитак великог заједничког тржишта као и неконкурентност привредних друштава у измјењеном пословном амбијенту, али и недомаћински однос бивших власти, као и често погрешан избор стратешких, неки од основних узрока отежаног или потпуно прекинутог пословања великог броја привредних друштава у Црног Гори.
- Потпуни прекид пословања, банкротирање и увођење стечајног поступка у великом броју привредних друштава су посљедице транзиционог периода, који је посебно био видан у сектору рударске и металске индустрије. Највећи губитници из тог процеса били су радници који су остајали без посла и без могућности даљег пословногангажовања, при чему им је честовриједност пријевремених пензија значајно мања од оне коју би запослени остварили да није било прекида радног односа. Привредна друштва из сектора рударске и металске индустрије, која су запошљавала више хиљада радника, са релативно високим примањима, у кратком временском периоду у потпуности или дјелимично престала су са радном активношћу. Велики број запослених је остао без посла, а они који су остали на послу радили су у отежаним условима, са минималном зарадом. Може се констатовати да су запослени у привредним друштвима субјекти на које је дуготрајни транзиционипериод оставио најтеже последице- дио је одговора министра.
