Српство се не брани само у Шумадији већ и овде у Будви и у Црној Гори. Распадом Југославије настала је јака тенденција да се Срби сведу на фолклорни елемент, без политичких и колективних права, да свој идентитет сведу на честитање православног Божића и да се ту зауставе. Овдје нас зову „посрбице”, у Босни нас зову „Власима” или „православним Босанцима”. Изгледа да је једини гријех што желимо иста права као и сви други европски народи, право на историју, право на језик, на културу и идентитет, а прије свега желимо колективна политичка права, рекао је у интервјуу за „Политику” предсједник општине Будва Марко Бато Царевић.
Одговарајући на питање да ли је слога српског народа могућа међу Србима у Црној Гори, Царевић каже да је проблем “комплексан и вишеслојан”.
- Није од јуче и траје од 2006. године, али и од усвајања Устава 2007. године. Српски народ је тада требало да буде колатерална штета јер је нова Црна Гора, установљена референдумом, имала снажну потребу да анулира свој неспорно српски историјски карактер. Прљавом кампањом Србима је наметнут осјећај колективне кривице јер су својом слободно израженом вољом, што је њихово грађанско и људско право, гласали за заједничку државу. Недефинисан уставни статус српског народа у Црној Гори је узрочник свих даљих раслојавања српског колективног бића јер ми унутар себе нисмо у стању да се договоримо о кључним националним ставовима и нашем односу према таквој, постреферендумској Црној Гори. Недостајала нам је кровна институционална организација која би имала снагу и утицај да све Србе окупи под свој оквир, а српство смо свели на унутарстраначка и политичка препуцавања - навео је он.
Додао је да је Црној Гори потребан унутарсрпски договор и дијалог и консензус када је реч о свим националним питањима”, .
Царевић истиче и да нас ових дана “засипају рекламама у којима нас америчка амбасада подсјећа на традиционалне везе и пријатељство које гаји са Црном Гором”, а за шта ми, сматра он, искрено и немамо превише опипљивих доказа.
- С друге стране, након земљотреса 1979. године Србија је Црној Гори помагала са преко шест милиона еура мјесечно, односно за 15 година, колико је та помоћ трајала, она је, изражена у новцу, износила преко милијарду еура. Управо се од тог новца Будва поново изградила након катастрофалног земљотреса и захваљујући тој помоћи поново је стала на ноге. Током 30 година наша браћа из Србије и Републике Српске масовно бирају управо Будву за своје омиљено љетовалиште, а да нико никада није осјетио потребу да им захвали зато што долазе овде, троше свој новац и самим тим нам омогућавају да се даље развијамо. Они су један од разлога због којих је Будва данас привредно најпотентнија општина у Црној Гори, захваљујући којој се и цијела Црна Гора развија и остварује неку привредну дјелатност. Зато мислим да смо сви дужни да захвалимо тим људима, али и да наставимо да гајимо свесрпски дух заједништва и солидарности. Од таквог приступа никоме не може да буде лоше, - наглашава Царевић.
Говорећи о породичном бизнису, Царевић је поновио да није професионални политичар, те да му је “једини бенефит од бизниса у политици тај што је навикао да устаје рано”.
- Овдје људи нису изгледа навикли да раде, па им је чудно када неко из бизниса уђе у политику. Ја сам хиљаду пута поновио да нисам професионални политичар, али да имам потребу да помогнем свом граду и свом народу и да ми је примарни мотив управо био да се укључим у ове процесе. Једини бенефит од бизниса у политици је тај што сам навикао да устајем рано и да ми није проблем да радим током цијелог дана. Није политика ништа изгубила од мог породичног бизниса, али мој породични бизнис и те како трпи због мог бављења политиком - додаје он.
Истиче да му је част што је у прилици да помогне “обнову наших светиња”.
- Радну етику смо моја браћа, сестра и ја научили од нашега оца и мајке. Мајка ми је још увијек жива и иако смо ми одрасли људи са својим породицама, недјељни ручак код ње се не прескаче. Тада се сви окупимо, и то је заправо наш празник. И тако функционишемо деценијама. Огромна је част за све нас што смо у прилици да помогнемо обнову наших светиња, и ту сам одувијек био врло јасан. Између своје свете Српске православне цркве и фотеље, увијек ћу изабрати цркву - јасан је Царевић.
Подсјећајући га на изјаву да се “никада неће помирити с тим да у Црној Гори нема пописа, да је Косово и даље црногорска рана, да нема слоге без породице као ни спаса српском народу”, предсједник општине Будва је казао да га радује што је Влада усвојила одлуке за одржавање пописа током 2022. године.
- Црна Гора је етичка вертикала косовског завета. Дубоко вјерујем у ријечи блаженопочившег митрополита Амфилохија, који каже да бисмо сачували и разумјели Косово, морамо прво да га пронађемо и задобијемо у себи самима”, закључује Царевић у интервјуу за Политику.
