Centar za demokratsku tranziciju (CDT) poziva Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) da u najkraćem roku formira inkluzivni tim koji bi obavljao kontrolu biračkog spiska i poboljšao transparentnost biračkog spiska u susret parlamentarnim izborima.
- U uslovima kada su političari opstruirali reformu izbornog zakonodavstva, kad nije bilo političke volje da se stvore zakonski preduslovi da se birački spisak ozbiljno reformiše, MUP mora otvoriti nove mehanizme kontrole i transparentnosti koji, makar i u manjem obimu, mogu omogućiti povjerenje u izborni proces. Birački spisak se zatvara 10 dana prije izbora, pa je ovaj tim potrebno formirati u urgentnom roku, najkasnije do 8. maja kao bi se mogle uraditi makar elementarne kontrole i eventualno intervenisati prije njegovog zatvaranja. Budući da su nam predstavnici MUP, na sastanku koji je održan prije gotovo mjesec dana, nedvosmisleno saopštili da je naš predlog prihvatljiv, nije nam jasno šta se čeka da se krene sa ovim aktivnostima. Nadamo se da namjera nije da se protokom vremena obesmisli rad ovog tima, poručila je programska direktorica CDT-a Milica Kovačević.
Kako je istakla, njihov predlog je da se, po ugledu na ranije dobre prakse, formira tim sastavljen od predstavnika/ca MUP-a, predstavnika/ca izbornih lista koji učestvuju na izborima, NVO-a akreditovanih za praćenje izbornog procesa i međunarodnih institucija ukoliko budu pratile izborni proces.
- Ovaj tim bi trebao omogućiti svim članovima/cama direktan uvid u registre koji čine birački spisak i brzu dostupnost svih potrebnih podataka zainteresovanim stranama, te dati odgovore na pitanja vezana za birački spisak koja interesuju medije. Napominjemo da su ovi modeli postojali u prethodnim izbornim procesima i da su, po ocjeni domaće i međunarodne javnosti, povećali povjerenje u birački spisak i izbore uopšte, navela je Kovačević.
Dalje dodaje, da primjer kako bi tim mogao funkcionisati može se prikazati kroz slučaj objavljivanja broja birača na početku izbornog procesa: MUP je prvo kasnio sa objavljivanjem podataka, onda je objavio podatke koje nije iskomunicirao na pravi način sabirajući, po njihovim navodima, i one koji će napuniti 18 godina do dana izbora.
- Sve je ovo sa pravnom izazvalo sumnje javnosti. Mnogu su zaključili da je u pitanju neka malverzacija sa brojem upisanih birača, pa je to stvorilo zabrinutost koja se negativno odrazila na povjerenje u izborni proces. Da je tim postojao ovo se ne bi moglo desiti jer bi svaka pojedinost u saopštenju MUP-a bila provjerena od strane eksternih ljudi u timu koji vrlo dobro poznaju birački spisak. Sređivanje biračkog spiska će zahtijevati dosta političke volje, energije i hrabrosti. Dok čekamo političke elite i izvršnu vlast koja je zainteresovana za ovaj poduhvat, ova inicijativa makar i djelimično može poboljšati kontrolu i transparentnost biračkog spiska i učiniti da ovi izbori prođu u koliko-toliko prihvatljivom nivou transparentnosti, zaključuje Kovačević.