Деценијама смо знали да велике силе имају своје интересне зоне и да је Црна Гора у некој од њих, али смо први пут доживјели, након формирања Владе премијера Здравка Кривокапића 4. децембра прошле године, да се неко отворено позива на то као нову вриједност извршне власти.
Када Кривокапић, а то све чешће ради, изговори „обећао сам амбасадама“, то постаје као извршна заповијед, као нешто што је непромјенљива константа, нешто што мора бити, или што је најближе премијеру „амин“. Са „обећао сам амбасадорима“ први пут смо се срели приликом потписивања споразума Здравка Кривокапића, Алексе Бечића и Дритана Абазовића, и то два пута.
Услиједило је „обећао сам амбасадорима“ уочи оснивања Владе, када због тог обећања у извршну власт нису ушли политичари, односно Демократски фронт прије свих, а то обећање је унијело нестабилност која траје мјесецима и чији крај још не видимо. На све покушаје да дође до реконструкције Владе Кривокапић је одговарао са „обећао сам амбасадорима“, а финиш је услиједио када је најавио да ће 5. септембра ићи на устоличење митрополита Јоаникија, па је одустао јер је услиједило фамозно обећање амбасадорима.
И, наравно, онда све иде по устаљеном редосљеду. У заједничком ауторском тескту амбасадорке САД Џуди Рајзинг Рајнке и Велике Британије Карен Медокс упућене су јасне препоруке црногорској власти како поступати даље, и недвосмислена подршка ГП УРА и Дритану Абазовићу. Управо се то догађа у данима када долази до договора Демократа и Демократског фронта око реконструкције Владе и када се разбуктава рат између Демократа и ДФ-а, на једној, и ГП УРА, на другој страни.
Да, случајно, не би остало нешто нејасно, амбасадорке посебно дају своја тумачења догађаја у Црној Гори и мимо ауторског текста.
“Позивамо Владу, премијера, господина Бечића и Абазовића да остваре обећања дата прије годину, да ће Црна Гора остати на евроатлантском курсу, да одрже те кључне елементе црногорске иностране политике, који су битни како би се убрзао процес приступања ЕУ. Апелујемо на предсједника Ђукановића, ДПС и опозицију да сарађују и раде у интересу јавности”, поручила је Рајзинг Рајнке.
Интерес јавности је боља и сигурнија будућност, поручује Рајзинг Рајнке. Заједнички језик и конструктивна рјешења умјесто реторике која дијели људе.
На другој страни амбасадорка Велике Британије у Црној Гори Карен Медокс каже да забрињавају тензије у црногорском друштву и врста реторике подјела коју видимо на друштвеним мрежама, а односе се на суштински осјећај идентитета код људи и користе се за добијање политичких поена, помоћу средстава као што су дезинформације.
“Тензије су овдје дубоко укоријењене и на њих утичу геополитички актери изван ваших граница. Биће тешко да ово ријешите сами. Али рјешавање мора започети унутрашњим напорима да се пронађу заједничке вриједности и изгради боља држава за све људе у Црној Гори“, казала је Медокс.
Ето, и амбасадорка Медокс каже да тензије у Црној Гори не можемо смирити сами, и да на њих утичу геополитички актери изван наших граница.
Да ли на овај начин изношење ставова амбасадорки САД и Велике Британије значи мијешање у унутрашње ствари Црне Горе? Апсолутно да. Да ли треба да реагујемо на то? Да! Да ли ћемо реаговати? Нећемо сигурно. Нећемо, јер је наш премијер нешто обећао амбасадорима.
Не можемо ни да се помиримо са судбином, па нешто морамо урадити, а то, опет, мора покренути премијер Здравко Кривокапић.
Прије него што то покрене то што је, вјероватно, опет обећао амбасадорима, било би добро да им обећа и оно што је обећао грађанима, а они му ништа не вјерују.
„Ако се оствари само 50 одсто од онога што смо зацртали, 2025. године просјечна плата у Црној Гори ће бити око хиљаду еура“, изјавио је недавно Кривокапић. Обећао је и да ће изградити нову болницу у Пљевљима, да ће потписати Темељни уговор са СПЦ, забранити градњу малих хидроелектрана, да ће правда закуцати на свачија врата, да ће бити много већи стандард грађана...
Пошто му грађани не вјерују, можда ће повјеровати ако премијер изјави: „Обећао сам амбасадорима“. Једина обећања која је Кривокапић обећао, а испуњена су, она дата амбасадорима. Можда испуни и ово остало.
„Обећао сам амбасадорима“, може да буде и позитивна фраза, зар не?
