У свијетлу односа званичне Подгорице и Београда и недавне прве званичне посјете премијера Здравка Кривокапића Србији, у разговору за Дан, аналитичар Цвијетин Миливојевић истиче да постоји више разлога због чега су односи двије државе били нарушених у протеклом периоду.
Према Миловојевићу један од главних разлога јесте ситуација из 2016. године када је актуелна власт у Србији, дијелом стала у заштиту сада већ бившег режима Мила Ђукановића у току избора и афере „Државни удар”.
– Тадашњи премијер Србије, Александар Вучић је тада саопштио да су неки грађани Србије и Русије покушали да изврше државни удар против Мила Ђукановића и тиме директно утицао на изборне резултате и помогао Ђукановићу да формира Владу. Господин Вучић је био и у сукобу са сада покојним митрополитом Амфилохијем и нажалост није успио да на један нормалан начин, какав приличи предсједнику Србије и како му Устав налаже постави границу између своје забринутости за положај Срба у Црној Гори и својих страначких амбиција и неких других контаката које је имао са господином Ђукановићем – навео је Миливојевић.
Друга група разлога, која је према Миливојевићевим наводима, утицала на лошије односе Србије и Црне Горе јесу превелика очекивања српског народа у Црној Гори, али и Србији од нове Владе.
– У старту је било јасно да Влада која се ствара на коалиционом принципу у коме има само једног посланика више од опозиције не може у пуном капацитету испунити оно што су Срби очекивали, а то је повлачење признавања Косова, које је претходни режим у Црној Гори признао. Вјероватно су сви очекивали много ближу сарадњу са Србијом – наводи Миливојевић.
Као трећу групу разлога, Миливојевић види унутрашње политичке разлике владајуће коалиције у Црној Гори.
– Јасно је да је Демократски фронт, односно српска коалиција, која је изнијела добар дио предизборних и изборних радњи, и која је у највећем дијелу помогла побједи, није добила ништа конкретно када је ријеч о подјели власти. Да ли је господин Кривокапић могао да се постави другачије, питање је, због могућности да фактички само један посланик у Скупштини откаже повјерење Влади, што би значило пад исте. Не заборавимо да је ова Влада изнијела оно што је било обећање покојном митрополиту Амфилохију, а то је да ће спријечити примјену оног накарадног закона о вјерским заједницама. Да је само то учинила, она је успјела, а у старту је била орочена и тешко је очекивати да издржи читав мандат – казао је Миливојевић.
Миливојевић истиче и да ако би се десило да ова Влада буде срушена, не би било страшно, као што би то био случај да је пала у првих шест мјесеци.
Како даље наводи, Миливојевић сматра да недавна посјета Кривокапића Београду, која је изазвала доста буре у јавности, показала одређену врсту резервисаности власти у Београду, те да сам дочек премијера није био само „дипломатски гаф”.
– Не смије се занемарити чињеница да је посјета премијера Црне Горе реализована у тренутку када се у Србији одржава самит „Отворени Балкан” чији иницијатори су Србија, Албанија и Сјеверна Македонија. Жеља свих јесте да ту уђу и Црна Гора и Босна и Херцеговина, као и Косово, иако Србија не жели да Косово уђе као посебна држава. Можда је то начин да режим покаже добру вољу према Кривокапићу. Све се ово дешава додуше у свијетлу могућег пада Владе у Црној Гори, па је питање колико је могуће видјети напредак, односно конкретније резултате у односима двије државе. Непоходно је да било ко да је власт покаже разумијевање, нарочито по питању Косова, јер није ова Влада признала Косово, већ претходни режим са којим је Вучић имао доста добре односе. Друго није Црна Гора ушла у НАТО вољом грађана већ претходне Владе. Све оно што Србија замјера садашњој Влади и Кривокапићу, учинила је бивша Влада. Све оно што је учињено на заштити имовине Митрополије црногорско-приморске је сасвим довољно – закључио је Миловојевић.
