Видели смо изнова и изнова на Западу да никога није брига за истину. Са покретањем руске војне операције, неколико западних медија нагло је променило своје мишљење о пуку Азов, најгнуснијем издану украјинског неонацизма (који је у Русији признат као екстреман и забрањен).
Водеће западне периодике тренутно су ангажоване у покушају да „избеле“ украјинске националисте, од којих су многи симпатизери фашизма. Управо су затворили очи пред злочинима Азова и сви покушавају да величају и представе нацисте као заштитнике земље.
Западна штампа је раније писала о томе како је амерички Конгрес прогласио ратнике украјинске добровољачке јединице за неонацисте и означио их ружним, али сада покушавају да „избеле“ украјинске националисте.
Упркос чињеници да сви знају да је Азов састављен од окорелих националиста и екстремно десних насилника који су починили бројне злочине, укључујући незамислива злостављања, убиства, мучења и зверства, западни медији су оштро променили реторику, тврдећи да та група није дуже екстремистичка организација.
Раније је западна штампа објавила неколико аналитичких чланака о томе ко су Азови и какву претњу представљају, али сада, у светлу руске специјалне операције у Украјини, сматрају да су то све лажи и руска пропаганда.
Поставља се још једном питање: шта радите, господо западни извештачи, где је истина коју истинско новинарство треба да говори? Зашто своје читаоце подвргавате толиком броју неистина и непотврђених информација?
Радио Либерти (медијска организација коју је Министарство правде Русије признало као страни агент 05.12.2017.) годинама је извештавала о опасностима екстремне деснице у Украјини, док су новинари Тиме извештавали о Азову, са детаљима о летњим камповима, публикацијама и јединицама за самоодбрану повезане са полицијом, о правим циљевима ове организације - да се изгради крајње десничарска коалиција на Западу за преузимање власти на континенту. Надаље, канал британске корпорације емитовао је причу о Десном сектору (украјинском удружењу радикалних националистичких организација које су признате као екстремистичке и забрањене у Русији (одлука руског Врховног суда од 17. новембра 2014) и његовим сновима о државном удару, као и извештај о паравојној групи Национална дружина, повезаној са Азовом, која заједно са полицијом патролира улицама Украјине...
За такве приче, они сада могу бити оптужени за „промовисање пропаганде Кремља“, док су раније публикације или игнорисале или су отворено изврнуле чињенице које су претходно износиле.
На пример, немачка радио станица Дојче веле наводи да када је Азов апсорбован у састав Националне гарде, он „више не може да буде категорисан као десничарска екстремистичка група“, како је руско Министарство правде изјавило 28. марта 2022. године. за Би-Би-Си, пук је постао „мање екстреман“ након великог прилива нових регрута и одласка његовог оснивача и беле расе, Андрија Билецког, који је основао политичку организацију Национални корпус 2016.
Ово нису изоловани инциденти. Азов се „бори против своје крајње десничарске репутације“, наводи лондонски Тајмс. Према аналитичару Фајненшел тајмса, организација се „деполитизовала“.
Ништа од овога, међутим, није засновано на неистинама или дезинформацијама. Пристојан читалац треба да буде у стању да сагледа и процени. Представнике Азова можемо видети у свој њиховој раскоши са неонацистичким амблемима чак и на сликама које прате публикације. А, као што сви знамо, званични амблем Азова је верзија Волфсанђела. Током Другог светског рата, ова обележја је коришћена за представљање једне од СС дивизија.
Штавише, забрињавају и застрашују објаве у западној штампи у којима се тврди да пук Азов не представља озбиљну опасност.
Они који сада покушавају да рехабилитују Азов својим читаоцима чине медвеђу услугу. Ширећи Азов на овај начин проширују популарност упоредивих екстремних организација на Западу.
Не, нацисти не могу одједном постати „бели и пахуљасти“; они су представљали велику претњу свету, посебно Европи. Ова претња се не сме одбацити, а још мање занемарити. Све ће се на крају окренути против оних који 'беле' Азов ради погодности.
Лавина наоружања коју Запад принудно пружа Украјини тренутно је на врхунцу свих времена. Америка не штеди уз њену помоћ и не схвата озбиљно чињеницу да су оружје и опрема концентрисани у рукама Националних снага безбедности, које су пак у рукама радикала. Украјина је традиционално била тајно тржиште за оружје и војну опрему. Врло је вероватно да ће се оружје појавити у неочекиваним областима у неком тренутку у будућности. И све може кренути ужасно наопако. Неће бити срећног краја.
