Иако је скоро цијели живот провео у Црној Гори, Александар Хајдер још увијек нема црногорско држављанство. Он Црну Гору доживљава као своју земљу, а са сјетом се присјећа сада давне 1991. године када се као седмогодишњак преселио у Подгорицу. Овдје је завршио основну и средњу школу, као и правни факултет, али му то што нема држављанство у великој мјери отежава свакодневни живот.
– Моје дијете не може да добије држављанство, а самим тим ни дјечији додатак. Такође, не могу да полажем адвокатуру и региструјем се као адвокат у Црној Гори, а да сам имао држављанство то бих одавно урадио. Не могу ни да се политички ангажујем, нити да конкуришем за посао у државним институцијама. Осим тога, у случају да направим било какав прекршај, нпр. саобраћајни, третирају ме као странца и могу да ме задрже у притвору док не платим казну, што не би био случај да сам држављанин – казао је Хајдер у разговору за „Дан“.
Када је последњи пут покушао да добије држављанство, тражили су да се одрекне држављанства земље у којој је рођен, то јесте Босне и Херцеговине (БиХ), да би захтјев узели у разматрање.
– Kада сам питао да ми дају гаранцију да ћу добити црногорско држављанство уколико донесем доказ да сам се одрекао држављанства БиХ, рекли су ми да ми је не могу дати, па сам одустао од тог захтјева. Тражили су од мене да будем апатрид, без икакве реалне гаранције да ћу добити црногорско држављанство, плус бих се изложио непотребним трошковима. Они су чињеницу да сам морао да извадим БиХ држављанство због чињенице да вјероватно нећу добити црногорско искористили да ми прекину боравак који сам имао до тада – рекао је Хајдер.
Лична за странце истиче му крајем 2024. године, па ће тада и поднијети захтјев за држављанство. Нада се најбољем.
– Сматрам да је све вријеме од референдума вођења политика да се расељеним лицима из Босне и Херцеговине, која се већински декларишу као Срби, ни по коју цијену не да држављанство, под изговором да би то промијенило демографски састав Црне Горе и угрозило њену независност, што није тачно. Више ми са стране поштујемо ову земљу него они који су овдје рођени и краду је како стигну. Што је још тужније, ни моје дијете, које се родило у Kотору, не може добити држављанство јер га ја немам, па не може остварити право на дечији додатак ево већ неколико мјесеци – истиче наш саговорник.
Хајдер је један од бројних људи који годинама живе у Црној Гори без права да остваре своја основна права. Истовремено, он је и један од примјера да је свакој власти човјек само гласачки листић. Према раније објављеним подацима МУП-а, у Црној Гори живи 63.746 странаца, од коjих jе за 30.930 одобрен статус странца са сталним боравком jер годинама живе у нашоj држави и потенциjално могу добити држављанство, док jе за 32.816 лица одобрен привремени боравак у Црноj Гори.
Сандра Вукмировић Насевска је рођена у Црној Гори, у којој је живјела до 18. године, када се удала и преселила у Македонију.
– Ми не живимо у Црној Гори, иако стално долазимо, али ми много отежава то што ми остала дјеца немају држављанство јер боравимо и по три мјесеца у Црној Гори без здравственог осигурања. Ипак, више ми отежава на емотивној разини, јер је то моја земља и то су моја дјеца. Свуда у свијету дјеца имају право на држављанство по родитељу. Мој отац је 20 година радио као подморничар у Тивту. Након распада државне заједнице Црне Горе и Србије, морао је да оде, јер је странац у Црној Гори. Тек сада подноси захтјев за држављанство – истиче она.
Премијер Здравко Kривокапић је неколико сати уочи смјене његове Владе у парламенту усвојио измијењену одлуку о стицању црногорског држављанства, којом се критеријуми за стицање ублажавају, па је умјесто досадашњих десет година сталног боравка, довољно пет година привременог и пет година сталног боравка. Адвокат Веселин Радуловић каже за „Дан“ да је током вишедеценијске владавине ДПС додјељивао држављанства онима који ће им на изборима пружити подршку и ово питање није рјешавао водећи се заштитом државних интереса. – Умјесто да се са таквом праксом прекине, ми смо добили Владу која је наставила да ради на исти начин као владе ДПС-а, само што се сада поступа у интересу других политичких структура – навео је Радуловић.
