Када један еклатантни државни издајник Славен Радуновић да себи за право да у негативном контексту говори, или генерално и спомене херојску Пријестоницу Цетиње, добијемо потврду да су тешко мјерљиви дрскост и безочност које посједује ова "људска громада". То је поручио Одбор ДПС Пријестонице.
-Сви ми знамо врло добро да тај слуга великосрпских идеја, који Цетиње назива варошицом, је најобичнија политичка олупина која беспоговорно извршава наређења оних који би да анектирају Црну Гору, док је бригу за српски народ доказао почетком 1990. година када је препродавао хуманитарну помоћ намијењену баш том - српском народу. Али таквима као што је он, и својствено је да вријеђају и блате оне вриједности које су им далеке онолико колико су им и страни темељи које су изграђивали наши преци. Јер никад једном баштинару и прокламатору равногорског покрета, заговорнику идеје о Великој Србији, заједнички именитељ није ни могао бити - слободарска и антифашистичка Црна Гора- наводе они.
Додају:"Међутим, јасно нам је да Радуновића боли то што је "српски свет" у Црној Гори, на Цетињу, и то баш на Белведеру у ноћи између 4. и 5. септембра сломио зубе".
-Јасно нам је да га боли то што није успио процес покоравања Црне Горе свечаном процесијом која би увела Порфирија и Јоаникија у град, него су умјесто тога морали устоличење обавити хеликоптерским десантом уз панцир ћебад, дуге цијеви, и уз асистенцију криминалог миљеа у манастиру и ван њега. Знамо добро да га данас боли тај пораз, као што су црногорску младост тих дана одбране црногорског достојанства бољеле ране од гумених метака и пекле очи од хектолитара сузаваца и бојних отвора које је издајничка влада сасула на њих- наводе оби.
Поручују:"Али управо синоћња прослава и окупљање су показали да је свака суза за овај грумен црногорске земље која нас је изњедрила, била вриједна осјећаја и припадности Цетињу и нашој Црној Гори".
-Цетиње је било и остало неосвојиво и за веће силе и пројекте од "српског света", а сви ситни послушници и сарадници окупатора завршавали су на маргини и рубу историје, недостојни помена чак ни њихових потомак-закључују они.
