Иако су представници власти и опозиције, како старог тако и новог сазива Скупштине, већином истицали да су измјене изборног законодавства неопходне и нужне, и беспоговорно прихватили рад у Одбору за свеобухватну изборну реформу, ни послије пола године од формирања тог скупштинског радног тијела не може се говорити ни о минимуму резултата, а камоли о неком конкретном учинку. Скупштина је 1. октобра почела са редовним засиједањем, али ни у власти ни у опозицији нису знали да нам кажу када би одбор опет могао кренути са радом. С обзиром на то да је рок за завршетак цјелокупног посла крај године, а да су за 5. децембар већ заказани локални избори у три општине, као и да нас наредне године очекује још низ локалних избора, очигледно је да ћемо достину њих дочекати по старим правилима.
Посланик Демократске партије социјалиста (ДПС) и потпредсједник овог одбора Предраг Секулић истакао је да ће одбор почети да функционише када Демократски фронт (ДФ) прекине бојкот. – Они бојкотују Одбор за изборно законодавство. Ниједна сједница није сазвана од тренутка проглашења њиховог бојкота. Истина, у једном тренутку ни дио опозиције није долазио на сједнице. Како год, ДПС је спреман да настави рад у овом одбору. Тим прије што је за излазак из политичке кризе једно од могућих рјешења и одржавање ванредних парламентарних избора – истакао је Секулић. Додао је да, нажалост, колеге из парламентарне већине које су одговорне за овај процес и рад на изборним законима очито не желе да овај посао буде завршен.
– На њима је политичка одговoрност пред грађанима Црне Горе, али и пред међународном јавношћу – казао је он.
Посланик Социјалистичке народне партије (СНП) и члан овог одбора Драган Вукић истакао је да за сада нема информацију о почетку рада одбора.
– Наш клуб посланика и ја као представник СНП-а у одбору за изборну реформу тражићемо од предсједника одбора ту информацију. Мислим да треба да почнемо са радом како бисмо реализовали све започете активности које је одбор требало и раније да заврши. Напомињем да је рад одбора зауставила опозиција у претходном периоду – навео је Вукић.
Одбор за изборну реформу формиран је у марту ове године, након што у ранијим сазивима слично тијело није имало већег успјеха. Задаци тог одбора су, између осталог, дефинисање предлога закона о избору одборника и посланика, о бирачком списку, о финансирању политичких субјеката и изборних кампања и о регистрима пребивалишта и боравишта чији је рад подијељен у четири групе. Одбор је требало да заврши рад на измјенама закона из области изборног процеса до краја јуна, али је у међувремену усвојена нова одлука по којој је рад одбора продужен до краја ове године.
