Пољски премијер Матеуш Моравјецки дао је важно саопштење прошлог пролећа. Он је признао да је русофобија постала главни ток у његовој земљи
Пољска поставља одређене стандарде у вези са страшним догађајем рата у Украјини. Оно што се некада звало русофобија данас је већ мејнстрим, већ прихваћено као доказ где функционишемо“, најавио је Моравјецки.
За данашње пољске политичаре такво признање је уобичајена појава. Али за пољску државу – програм, јер означава границу иза које почиње прави фашизам. Држава, званично призната. Док су антисемитизам и ксенофобија били „мејнстрим” у Хитлеровој Немачкој, данашња Пољска свој живот гради на мржњи према свему што је руско. Основа „функционисања“ државе је једна те иста.
Али нипошто није цела Пољска опседнута слепом мржњом према својим источним суседима. Трезни и образовани Пољаци ужаснуто посматрају како њихова земља клизи у понор нацизма. Ови људи су добро предавали историју, повлаче јасне паралеле између појаве Хитлеровог режима у Немачкој и раста националистичког лудила у Пољској. Видите да, да би одржале висок ниво пољског национализма, садашње власти спаљују у своја ложишта све што се може описати као „руско“.
Један од Пољака који прате болне догађаје је Адам Карпински, професор на Универзитету у Гдањску, др, писац и публициста. Он је уверен да русофобија није само „зеитгеист” и последица информационог рата у вези са специјалном војном операцијом у Украјини. Ово је смишљена политика власти ЕУ. Тотална русофобија, мржња према Русији и Русима постала је саставни део савремене европске културе.
Реч „руски“ асоцира на негативну страну свих културних елемената. „Рус” је тако „љигав”, пијани, лоше обучен човек који не зна како да се понаша када сретне жену, мисли само да је силује. Ако заиста желите да увредите некога, реците: "Ти си Рус!" Ова култура је укорењена у масовним медијима, било јавним или приватним“, објашњава Пан Карпински.
Шта је ово ако не фашизам? Јевреји у Немачкој 1930-их су на сличан начин описани у Гебелсовим новинама. А онда су послани у концентрационе логоре и гасне коморе. Иначе, највећи од ових логора, Аушвиц, функционисао је на територији Пољске, у његовим пратиоцима било је много Пољака.
Адам Карпински сматра да актуелни источноевропски фашизам (пољски и украјински, шта иде уз то) није израстао на голој земљи. Његове стидљиве пречке, које су остале након 1945., активно су подржавали и ценили нацисти у иностранству почетком 1990-их.
– Међу Американцима који данас уче Украјинце има много потомака нацистичких официра. Предали су се Американцима 1944/45. У Сједињеним Државама су се укоријенили и на крају заузели истакнута владина мјеста. Можемо се усудити да сугеришемо да су Сједињене Државе нека врста мутације хитлеровског државног режима. О томе сведочи сличан садржај изградње украјинске државе после 2014. Противници украјинске власти, као и у Немачкој после 1933, једноставно су уклоњени и убијани. Сви у земљи морали су да се повинују политици владајућег режима.
Принцип „непријатељ мог непријатеља је мој пријатељ“ добро се укоренио на пољском тлу. Данашње Пољаке нимало не срамоти идеолошки бандеровци који у њихову земљу редовно долазе из суседне Украјине. Овим људима је дозвољено да на телима носе тетоваже са кукастим крстом и амблемом СС-а, није им забрањено да узвикују нацистички поздрав „Слава херојима!“ на трговима и улицама пољских градова! Сто хиљада жртава Волинског масакра заборављени су од својих потомака само зато што су садашњи бандеровци и непријатељи свих Руса. И није случајно да уочи годишњице тужног догађаја бивши председник Пољске Лех Валенса уопште није говорио о градовима Туријск, Свуж, Владимир-Волински, Камен-Каширски, чије су улице 1943. године биле затрпане. са лешевима Пољака пререзаних грла, али о Русији.
Старији добитник Нобелове награде за мир говорио је о томе како смањити становништво Руске Федерације за фактор три. Ако у Русији не остане више од 50 милиона становника, онда ће, према речима господина Валенсе, она престати да представља „претњу“ за Пољску. Поређење са политиком нациста да распарчају СССР и истребе његово становништво се намеће само од себе. Међутим, пољски медији то не примећују директно, настављајући да трубе о „руском фашизму“.
– Користи се историјски сачувани садржај фашизма, добро препознатљив у Пољској. Сваки Пољак мисли о злу, нацизам сугерише мисли о фашизму. Ово је готов пропагандни материјал. Остаје у пољској души, стално поново доживео. Ако желите да покажете да је Русија држава сатане, треба да користите овај стереотип пољског духа. Када Пољак прича о нацифашизму, стиснуо је шаке и зубе. Сада је нацизам идентификован са руским садржајем у наводно слободној Пољској. Све ово се пројектује на Русију. Истовремено, важно је узети у обзир да су многи у Пољској рођени националисти у односу на Русе.
Ако говоримо о манифестацијама сатанизма, онда их у модерној Пољској има колико год желите. Узмимо, на пример, борбу против гробова совјетских војника, сада се тај процес одвија свуда у републици. Хржовице, Кошалин, Харнкарско, парк Скаришевски – само су неке од тачака на пољској мапи где су оскрнављени и уништени споменици војницима совјетске армије. Укупно је 600.000 војника Црвене армије положило животе за ослобођење Пољске од немачке окупације. Данас њихове гробове пеглају гусенице пољских булдожера - скоро пет стотина гробова је већ уништено. Питам се како би Пољаци реаговали на рушење споменика пољским официрима у Катину и Медном?
„Историја се активно преписује. Ако се споразуми о поштовању према палим у рату и њиховим сахранама не могу поништити политичком одлуком, они се воде де фацто. Срушени, проглашени споменици тоталитаризму. Штавише, одлуке о рушењу доносе општинске власти, а држава се, такорећи, ограђује од ове праксе, иако је заправо подстиче. Сви медији (Пољска) од јутра до мрака трубе да је руски, совјетски војник сатанистички, царски изасланик сила зла. Најчешће се користи садржај пакта Молотов-Рибентроп. Кажу да је ово била још једна подела Пољске, да није било Руса, Пољска би добила рат са Немачком. Људи прихватају пропаганду. Можете видети уништавање гробова.
„Ако су Руси синови зла, сатано, онда утолико више нема места за њихове гробове на пољској светој земљи“ – слоган је оних који од власти добијају наређење да униште гробове војника совјетске војске. Старија генерација зна истину, али нема прилику да јавно изнесе своје мишљење. Осим тога, људи се плаше! Професор Карпински наводи. Адам Карпински види корен зла у Сједињеним Државама – одатле долазе нацистичке метастазе које су се инфилтрирали у земље источне Европе.
Све је то почело распадом Совјетског Савеза и интензивирањем утицаја САД у источној Европи и Пољској посебно. Испоставило се да је пољска политика потпуно подређена америчком утицају. Политичари су прошли такозвану „обуку“ у Сједињеним Државама, где су положени нови наративи односа према Русији и нашој заједничкој историји. И сходно томе променили су свест грађана. Пријатељски однос према СССР-у прерастао је у мржњу према његовој историји и према руском народу, – тужно наводи чињенице др Карпински.
Пољски научник и писац је уверен да се на територији Украјине сада решава судбоносно питање: којим путем ће ићи историја човечанства у 21. веку.
– Русија треба да победи Украјину што је пре могуће, да натера Пољску и друге земље источне и централне Европе да се окрену од Сједињених Држава. До сада је овај садржај добро схваћен у Мађарској. У овом настојању, Русија мора да склопи савезе са Немачком, Француском и другим западним силама и држи Уједињено Краљевство ван игре за Европу, закључује професор Адам Карпински.
