Национална заједница Црногораца у Хрватској је најорганизованије и најинтелектуалније наше удружење у иностранству, поручио је предсједник Црне Горе вечерас у Загребу на свечаности поводом 30-тогодишњице ове заједнице.
На свечаности у дворани Ватрослав Лисински чији су покровитељи предсједници Црне Горе и Републике Хрватске, предсједник Ђукановић је у знак признања за укупно дјеловање током протекле три деценије Националној заједници Црногораца Хрватске уручио Орден црногорске заставе трећег степена.
- Учинили сте ми велику част позивом да заједно с предсједником Милановићем будем покровитељ и учесник на свечаности поводом великог јубилеја – 30. годишњице Националне заједнице Црногораца Хрватске. Ово је велики догађај за Заједницу, за црногорска удружења која су њени чланови, али исто тако и за Црну Гору и за Хрватску. Честитајући вам јубилеј могу са задовољством констатовати да сте у протекле три деценије изградили чврсте темеље једне модерне институције која ће и убудуће бити снажан ослонац очувања и афирмације црногорског идентитета, и сарадње Црне Горе и Хрватске - навео је Ђукановић.
Он је истакао да је корпус хрватских Црногораца је по много чему јединствен.
- Након распада заједничке државе, Црногорци у Хрватској, који су овдје дошли претежно због стицања нових знања на реномираном Загребачком свеучилишту и другим високообразовним хрватским школама, у новим политичким и државним околностима, одлучили су да формирају ову своју организацију, знајући да се свака заједница, и свака идеја најбоље чува и унапређује унутар институција. Прихватили су Хрватску као своју државу, поштујући вољу хрватских грађана као израз њихове легитимне и историјски утемељене тежње за самосталношћу, прижељкујући да и народ коме припадају обнови државну независност. Заједница је од почетка имала јасне ставове о црногорском државном и националном питању и била јединствена у опредјељењу за грађанску, мултиетничку и европску Црну Гору. Повезала се са суверенистичким партијама и друштвеним антиратним културним покретима у Црној Гори - казао је он.
Помагала их је, како је додао, и финансијски, доприносила издавању књига ПЕН Центра и Матице Црногорске, организовала научне скупове о црногорском националном питању, и активно радила на обавјештавању европске јавности о приликама у Црној Гори.
Према његовим ријечима, национална заједница Црногораца Хрватске даје посебан допринос афирмацији Црне Горе и њене историје и културе у Хрватској и снажно доприноси јачању укупне сарадње између наших пријатељских народа и држава.
- Импресивни су резултати о којима је говорио предсједник Ивезић. Ваше дјеловање је узор свим црногорским друштвима у иностранству, али од вас могу да уче и многи у земљи. Ово је прилика да подсјетимо да је дјеловање НЗЦХ утемељено на вишевјековној традицији црногорско-хрватских веза, чему је доприносило досељавање Црногораца на просторе Хрватске од давних времена. У Љетопису попа Дукљанина, најстаријем црногорском књижевно-историјском дјелу из 12. вијека, описан је сабор у Дувањском пољу средином 8. вијека на коме су словенска племена, а међу њима Дукљани и Хрвати, добили прве државне границе. Љетопис је показатељ историјске свијести која је у вријеме његовог настанка владала, и заговарала блискост јужнословенских народа - рекао је он.
Ђукановић је истакао да су политичке, културне, економске и друге везе између простора Црне Горе и Хрватске биле су снажне и током Средњег вијека.
- Тада долази до првих миграција о којима постоје свједочанства у нашим и иностраним архивима. Крајем прве половине 17. вијека основана је и прва црногорска колонија на простору данашње Хрватске, црногорска насеобина у селу Перој, у Истри. Рачуна се да је у другој половини 17. вијека у Истри живјело око 2500 црногорских досељеника. И након готово четири вијека наши Перојци и данас чувају свој црногорски идентитет и везу са својом старом домовином. То је јединствен историјски феномен. Не вјерујем да је игдје у свијету једна мала заједница показала такву постојаност у очувању свог идентитета. Захвални смо што су били поштеђени од покушаја асимилације у средини у коју су доселили. Нажалост, региструјемо насртаје са других адреса, изван Хрватске, након распада заједничке државе - навео је он.
Он је истакао да посебно мјесто у јачању наших веза припада периоду 19. вијека.
- Црногорски и хрватски народ приближила је идеја националног и културног препорода. Црногорски владари имали су своје искрене подржаваоце и сараднике у многим познатим Хрватима. Лични секретар црногорског митрополита и владара Петра I, једне од најмаркантнијих личности велике црногорске историје, био је Фрањо Вицковић Долчи. И многи други Хрвати су пружали значајну подршку црногорској борби за стицање и одбрану независности. Подсјетићу с каквим је уважавањем писано о Црној Гори и Црногорцима у Гајевој „Даници Илирској“, односно „Даници Хорватској, Славонској и Далматинској“ - подсјетио је он.
Ђукановић је нагласио да послије потврђивања међународног признања Црне Горе на Берлинском конгресу 1878. многи Хрвати, и људи са простора данашње Хрватске, значајно су допринијели еманципацији црногорске државе, и помагали учвршћивању њеног међународног положаја и угледа.
Истакао је да су нова црногорско-хрватска прожимања услиједила су у заједничкој југословенској држави.
- Студије на високим школама у Хрватској, гдје су након завршетка остајали да раде, или на дужности у ЈНА, или ангажовани ради остварења научних, умјетничких или других професионалних амбиција - били су касније база за формирање досељеничких црногорских друштава. Израсла је плејада знаменитих Црногораца, који су у Хрватској остварили блиставе каријере и достигли зенит у својим стваралачким амбицијама. Многи од њих, од којих неки данас сједе овдје с нама, постали су истакнуте личности у Хрватској и Југославији, али и у европским и свјетским размјерама. Они су својим дјелом значајно обогатили не само хрватску и црногорску, већ и југословенску и свјетску културну ризницу - рекао је он.
Како је додао, као што Национална заједница Црногораца у Хрватској има своје посебно мјесто и улогу, исто такву позицију у Црној Гори имају Хрватско национално вијеће и Хрватско грађанско друштво.
- И њихова међусобна сарадња и повезаност допринијели су бржем оздрављењу наших односа након трагичних искустава из 90-тих, што је утрло пут и све конструктивнијој добросусједској сарадњи Црне Горе и Хрватске. Слоган Хрватске грађанске иницијативе на једним од претходних парламентарних избора „Хрватско срце за Црну Гору“, прави је симбол црногорско-хрватског пријатељства, и једно од најљепших и најзначајнијих признања за савремену црногорску државу - нагласио је предсједник.
Поручио је и да се не заборавља искрено залагање хрватског руководства код међународне заједнице уочи референдума о независности прије 15 година, као ни континуирану помоћ и подршку Хрватске за чланство у НАТО, и у преговарачком процесу са ЕУ.
- Ентузијазам наших хрватских пријатеља да виде Црну Гору као чланицу Европске уније не изостаје ни у овом времену, када је код нас успорен пут ка Европи. Таква подршка и разумијевање снажан су подстрек за проевропске снаге у Црној Гори да земљу још одлучније поведемо европским путем. У знак признања за укупно дјеловање током протекле три деценије одлучио сам да одликујем Националну заједницу Црногораца Хрватске Орденом црногорске заставе трећег степена, каквим је раније одликовано и Хрватско грађанско друштво у Црној Гори. Желим да успјешно наставите своју велику мисију, на добро ваших чланова, на добро ваше Црне Горе и ваше Хрватске - навео је он.
