Посланици Европског парламента у усаглашеним амандманима на извјештај о Црној Гори позивају црногорске власти да одузму имовину санкционисаних лица из Русије "како Црна Гора не би постала сигурна зона за скривање имовине руских олигарха којима пријете међународне санкције".
Европски парламент поздравља формирање мањинске владе састављене од проевропских партија, "што је посебно значајно у свјетлу недавне руске инвазије у Украјини и континуираног утицаја проруских политичких партија и наратива у земљи".
"Дан" је већ писао да одлука Владе Црне Горе да уведе санкције Русији и њеним држављанима не може изазвати замрзавање или блокирање имовине било којег појединца, па ни оних који се налазе на списку лица којима су уведене санкције.
– По црногорском уставу и законима, одузимање имовине може се десити само у случају кривичних дјела, и то након доношења правоснажне судске одлуке и правичног суђења. Када је у питању имовина страних држављана, Црна Гора јемчи право својине страним држављанима и нико не може бити лишен својине осим када то захтијева јавни интерес, уз правичну накнаду – рекао је за "Дан" проф. др Благота Митрић, професор уставног права и бивши предсједник Уставног суда Црне Горе.
Он наглашава да је друга страна медаље материјалноправни аспект Устава.
– А то је да се по члану 58 Устава Црне Горе јемчи право својине сваком грађанину који је посједује у нашој држави. Уставом су страни држављани потпуно изједначени са црногорским у погледну стицања права својине чак и над непокретностима. По Уставу Црне Горе, нико не може бити лишен права својине осим када то захтијева јавни интерес и уз правичну накнаду. Када се повежу уставни аспект и тај метријалноправни аспект, који је у свијету права веома важан, та одлука Владе у техничком мандату о изрицању санкција је преурањена. Одлуку о санкцијама може да донесе Влада у пуном мандату и она би била легална и легитимна – објаснио је Митрић.
Европски парламентарци то највјероватније и не знају, јер не морају познавати наше законе и Устав, али је питање да ли ће им то неко и рећи.
Како се наводи у извјештају, Европски парламент подстиче Европску комисију да размотри економску и финансијску помоћ ЕУ за земље Западног Балкана које су се придружиле санкцијама ЕУ против Русије, у циљу ублажавања посљедица настале кризе.
У усаглашеним амандманима поздрављају се недавна именовања у Врховном суду и Апелационом суду, као и избор нових чланова Тужилачког савјета, укључујући члана из реда представника невладиних организација.
Поздравили су и усклађеност Црне Горе са вањском политиком ЕУ, укључујући и осуду руске инвазије на Украјину и пуну подршку најновијим санкцијама ЕУ против Русије, укључујући забрану прелијетања ваздушног простора руским авионима и приступ аеродромима, забрану трансакција са Централном банком Русије и забрану руских пропагандних медија – Русија данас и Спутњик.
С друге стране, како се наводи, остаје забринутост због укупног изостанка напретка у реформи правосуђа, укључујући именовања у кључним независним институцијама и правосуђу, укључујући именовања нових судија Уставног суда, која су и даље на чекању.
Поздрављена је и одлука Скупштине којом су усвојене измјене Закона о локалној самоуправи које предвиђају да се локални избори у 14 општина одрже истог дана, али се жали због недавне одлуке да се избори у 12 општина не распишу на исти датум.
Европски посланици су исказали забринутост због распрострањене корупције и позвали Црну Гору да појача одговор кривичног правосуђа на корупцију на високом нивоу.
Такође, црногорске власти се позивају да покрену темељну истрагу о било каквим недјелима откривеним у "Пандора папирима".
У једном од нових амандмана посланици изражавају опрез према иницијативи "Опен Балкан".
ЕП позива Црну Гору да одмах прекине шему такозваних златних пасоша и са забринутошћу примјећује да је између децембра 2020. и 2022. године готово 200 држављанстава додијељено руским држављанима.
