ЕК указала на важност правосудне реформе
21/07/2021 u 10:00 h
Marko Vešović, Ivona DrobnjakMarko Vešović, Ivona Drobnjak
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
Pratite nas
i na WhatsUp kanalu
StoryEditor

Европској комисији важно да Црна Гора настави реформу судства

Рад на законодавном усклађивању са правном тековином ЕУ и изградња институција настављени су у свим оквирима, са неким преосталим изазовима, укључујући и област правосудне реформе, указали су из Европске комисије, пише "Дан"

Европска комисија (ЕК) анализирала је ефекте помоћи државама Западног Балкана, указујући на то да је важно да у Црној Гори буде настављена реформа судства. У питању је документ Европске комисије назван "Извјештај Комисије Европском парламенту и Савјету о примјени макрофинансијске помоћи трећим земљама у 2020. години".

Како се истиче, имајући у виду укупну реформу судства, Црна Гора напредује у развијању и промоцији система за алтернативно рјешавање спорова и судског информатичког система.

– Припрема се анализа која ће бити укључена у нову стратегију за рационализацију судске мреже. Важно је да Црна Гора не преокрене ранија достигнућа у судској реформи и да настави да гради основу, посебно у борби против корупције и организованог криминала, а уз то, да обезбјеђује праву независност свих институција понаособ – пише у извјештају Европске комисије, у који је "Дан" имао увид.

У документу пише да ефикасност мјера за подршку реформама зависи од доброг управљања, координације и инклузивности, узимајући у обзир широк неформални сектор.
– Ефикасност мjера подршке зависи од доброг управљања, координације и инклузивности, узимајући у обзир велики неформални сектор. Рад на законодавном усклађивању са правном тековином ЕУ и изградња институција настављени су у свим оквирима, са неким преосталим изазовима, укључујући и област правосудне реформе. Међутим, пандемија корона вируса је створила додатне изазове у овој области и допринијела одређеним кашњењењима реализације циљева у Црној Гори, када је у питању њен програм владавине права – истакнуто је у извјештају.

Још има директних страних инвестиција

Према извјештају Европске комисије, Црна Гора је отворена за стране директне инвестиције, а притом, једина црногорска ограничења када су у питању стране директне инвестиције, односе се на власништво над земљиштем и имовином у кругу од једног километра од граничне линије и пољопривредног земљишта.

– Економија се у великој мјери ослања на нето прилив страних директних инвестиција, с обзиром на велику нето спољну пасиву и стални дефицити текућег рачуна. Токови страних директних инвестиција показали су отпорност 2020. године и подржан је наставак текућих инвестиција, посебно у енергетском сектору – пише у извјештају извршног тијела Европске уније.

Такође, у документу пише и да је, упркос изазовима са којима се суочила појавом пандемије вируса корона, Црна Гора наставила да показује своју посвећеност на путу придруживања и ЕУ у кључном дијелу,,испоручила опипљиве резултате".

– Сва 33 поглавља су отворена у процесу преговора, од којих су три привремено затворена. Црна Гора је наставила да спроводи акционе планове за владавину закона (поглавља 23 и 24) и друге стратешке документе у овој области. Рађено је на рјешавању проблема које је истакла Европска комисија у извјештају из 2020. године и на проблемима из извјештаја о заједничким закључцима Савјета економског и финансијског дијалога између ЕУ и Западног Балкана и Турске из 19. маја 2020. године – истиче се у извјештају Европске комисије.

Потребна ревизија система социјалне заштите

Како истиче ЕК, пандемија је показала да здравствени систем дјелује под великим притиском, уз недовољно финансирање и слабе капацитете за суочавање са кризом.

– Пандемија је такође створила ризик за очување радних мјеста, укључујући и неформални сектор. Недовољно су финансиране и неадекватне шеме циљане социјалне помоћи и накнада за незапослене. Криза је такође нагласила потребу за ревизијом система социјалне заштите с циљем
побољшања капацитета за смањење социјалних подјела и сиромаштва. Предузећа, посебно мала и средња, била су знатно погођена пандемијом, захтијевајући хитну подршку – навели су из ЕК.

Наводи се да су главни изазови сада јачање јавног здравственог сектора, очување запослености и побољшање социјалне заштите, унапређење пословног окружења и пружање подршке приватном сектору.

Истиче се да је, послије релативно "меког" првог таласа инфекције корона вируса у прољеће 2020. године, убрзо потом услиједио продужени други талас, знатно тежи. ЕК истиче да је то имало широко распрострањене ефекте на економију, врло негативне не само на туризам и малопродајне услуге, већ и на трговину, инвестиције и на јавне финансије.

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
Pratite nas
i na WhatsUp kanalu
05. novembar 2024 11:47