ЕК указала на важност правосудне реформе
21/07/2021 u 10:00 h
Marko Vešović, Ivona DrobnjakMarko Vešović, Ivona Drobnjak
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
StoryEditor

Европској комисији важно да Црна Гора настави реформу судства

Рад на законодавном усклађивању са правном тековином ЕУ и изградња институција настављени су у свим оквирима, са неким преосталим изазовима, укључујући и област правосудне реформе, указали су из Европске комисије, пише "Дан"

Европска комисија (ЕК) анализирала је ефекте помоћи државама Западног Балкана, указујући на то да је важно да у Црној Гори буде настављена реформа судства. У питању је документ Европске комисије назван "Извјештај Комисије Европском парламенту и Савјету о примјени макрофинансијске помоћи трећим земљама у 2020. години".

Како се истиче, имајући у виду укупну реформу судства, Црна Гора напредује у развијању и промоцији система за алтернативно рјешавање спорова и судског информатичког система.

– Припрема се анализа која ће бити укључена у нову стратегију за рационализацију судске мреже. Важно је да Црна Гора не преокрене ранија достигнућа у судској реформи и да настави да гради основу, посебно у борби против корупције и организованог криминала, а уз то, да обезбјеђује праву независност свих институција понаособ – пише у извјештају Европске комисије, у који је "Дан" имао увид.

У документу пише да ефикасност мјера за подршку реформама зависи од доброг управљања, координације и инклузивности, узимајући у обзир широк неформални сектор.
– Ефикасност мjера подршке зависи од доброг управљања, координације и инклузивности, узимајући у обзир велики неформални сектор. Рад на законодавном усклађивању са правном тековином ЕУ и изградња институција настављени су у свим оквирима, са неким преосталим изазовима, укључујући и област правосудне реформе. Међутим, пандемија корона вируса је створила додатне изазове у овој области и допринијела одређеним кашњењењима реализације циљева у Црној Гори, када је у питању њен програм владавине права – истакнуто је у извјештају.

Још има директних страних инвестиција

Према извјештају Европске комисије, Црна Гора је отворена за стране директне инвестиције, а притом, једина црногорска ограничења када су у питању стране директне инвестиције, односе се на власништво над земљиштем и имовином у кругу од једног километра од граничне линије и пољопривредног земљишта.

– Економија се у великој мјери ослања на нето прилив страних директних инвестиција, с обзиром на велику нето спољну пасиву и стални дефицити текућег рачуна. Токови страних директних инвестиција показали су отпорност 2020. године и подржан је наставак текућих инвестиција, посебно у енергетском сектору – пише у извјештају извршног тијела Европске уније.

Такође, у документу пише и да је, упркос изазовима са којима се суочила појавом пандемије вируса корона, Црна Гора наставила да показује своју посвећеност на путу придруживања и ЕУ у кључном дијелу,,испоручила опипљиве резултате".

– Сва 33 поглавља су отворена у процесу преговора, од којих су три привремено затворена. Црна Гора је наставила да спроводи акционе планове за владавину закона (поглавља 23 и 24) и друге стратешке документе у овој области. Рађено је на рјешавању проблема које је истакла Европска комисија у извјештају из 2020. године и на проблемима из извјештаја о заједничким закључцима Савјета економског и финансијског дијалога између ЕУ и Западног Балкана и Турске из 19. маја 2020. године – истиче се у извјештају Европске комисије.

Потребна ревизија система социјалне заштите

Како истиче ЕК, пандемија је показала да здравствени систем дјелује под великим притиском, уз недовољно финансирање и слабе капацитете за суочавање са кризом.

– Пандемија је такође створила ризик за очување радних мјеста, укључујући и неформални сектор. Недовољно су финансиране и неадекватне шеме циљане социјалне помоћи и накнада за незапослене. Криза је такође нагласила потребу за ревизијом система социјалне заштите с циљем
побољшања капацитета за смањење социјалних подјела и сиромаштва. Предузећа, посебно мала и средња, била су знатно погођена пандемијом, захтијевајући хитну подршку – навели су из ЕК.

Наводи се да су главни изазови сада јачање јавног здравственог сектора, очување запослености и побољшање социјалне заштите, унапређење пословног окружења и пружање подршке приватном сектору.

Истиче се да је, послије релативно "меког" првог таласа инфекције корона вируса у прољеће 2020. године, убрзо потом услиједио продужени други талас, знатно тежи. ЕК истиче да је то имало широко распрострањене ефекте на економију, врло негативне не само на туризам и малопродајне услуге, већ и на трговину, инвестиције и на јавне финансије.

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community

Izdvojeno

23. septembar 2021 21:12